Galatians 4
1 Now I say, [That] the heir, as long as he is a child, differeth nothing from a servant, though he be lord of all;
Али велим: док је наследник млад ништа није бољи од роба, ако и јесте господар од свега;
2 But is under tutors and governors until the time appointed of the father.
Него је под заповедницима и чуварима све до рока очевог.
3 Even so we, when we were children, were in bondage under the elements of the world:
Тако и ми кад бејасмо млади, бејасмо под стихијама света заробљени;
4 But when the fulness of the time was come, God sent forth his Son, made of a woman, made under the law,
А кад се наврши време, посла Бог Сина свог Јединородног, који је рођен од жене и покорен закону,
5 To redeem them that were under the law, that we might receive the adoption of sons.
Да искупи оне који су под законом, да примимо посинаштво.
6 And because ye are sons, God hath sent forth the Spirit of his Son into your hearts, crying, Abba, Father.
И будући да сте синови, посла Бог Духа Сина свог у срца ваша, који виче: Ава Оче!
7 Wherefore thou art no more a servant, but a son; and if a son, then an heir of God through Christ.
Тако већ ниси роб, него син; а ако си син, и наследник си Божји кроз Исуса Христа.
8 Howbeit then, when ye knew not God, ye did service unto them which by nature are no gods.
Али тада не знајући Бога, служисте онима који по себи нису богови.
9 But now, after that ye have known God, or rather are known of God, how turn ye again to the weak and beggarly elements, whereunto ye desire again to be in bondage?
А сад познавши Бога, и још познати бивши од Бога, како се враћате опет на слабе и рђаве стихије, којима опет изнова хоћете да служите?
10 Ye observe days, and months, and times, and years.
Гледате на дане и месеце, и времена и године.
11 I am afraid of you, lest I have bestowed upon you labour in vain.
Бојим се за вас да се не будем узалуд трудио око вас.
12 Brethren, I beseech you, be as I [am]; for I [am] as ye [are]: ye have not injured me at all.
Будите као ја што сам; јер сам ја ко ви што сте. Браћо! Молим вас, ништа ми не учинисте нажао.
13 Ye know how through infirmity of the flesh I preached the gospel unto you at the first.
А знате да вам у слабости тела најпре проповедих јеванђеље;
14 And my temptation which was in my flesh ye despised not, nor rejected; but received me as an angel of God, [even] as Christ Jesus.
И напасти моје, која беше телу мом, не презресте, ни попљувасте, него ме примисте као анђела Божјег, као Христа Исуса.
15 Where is then the blessedness ye spake of? for I bear you record, that, if [it had been] possible, ye would have plucked out your own eyes, and have given them to me.
Какво беше онда ваше блаженство? Јер вам сведочим да бисте, кад би могуће било, извадили очи своје и дали мени.
16 Am I therefore become your enemy, because I tell you the truth?
Тим ли вам постадох непријатељ, истину вам говорећи?
17 They zealously affect you, [but] not well; yea, they would exclude you, that ye might affect them.
Они не ревнују добро за вас него хоће да вас одвоје, да им ревнујете.
18 But [it is] good to be zealously affected always in [a] good [thing], and not only when I am present with you.
А добро је ревновати свагда у добру, и не само кад сам ја код вас.
19 My little children, of whom I travail in birth again until Christ be formed in you,
Дечице моја, коју опет с муком рађам, докле Христово обличје не постане у вама;
20 I desire to be present with you now, and to change my voice; for I stand in doubt of you.
Али бих хтео сад да сам код вас, и да изменим глас свој, јер не могу да се начудим за вас.
21 Tell me, ye that desire to be under the law, do ye not hear the law?
Кажите ми, ви који хоћете под законом да будете, не слушате ли закон?
22 For it is written, that Abraham had two sons, the one by a bondmaid, the other by a freewoman.
Јер је писано да Авраам два сина имаде, једног од робиње, а другог од слободне.
23 But he [who was] of the bondwoman was born after the flesh; but he of the freewoman [was] by promise.
Али који беше од робиње, по телу се роди; а који од слободне, по обећању.
24 Which things are an allegory: for these are the two covenants; the one from the mount Sinai, which gendereth to bondage, which is Agar.
Које значи друго: јер су ово два завета: један дакле од горе Синајске, која рађа за робовање, а то је Агар.
25 For this Agar is mount Sinai in Arabia, and answereth to Jerusalem which now is, and is in bondage with her children.
Јер Агар значи Синај гора у арапској, и пореди се са садашњим Јерусалимом, и служи са децом својом.
26 But Jerusalem which is above is free, which is the mother of us all.
А горњи Јерусалим слободна је, који је мати свима нама.
27 For it is written, Rejoice, [thou] barren that bearest not; break forth and cry, thou that travailest not: for the desolate hath many more children than she which hath an husband.
Јер је писано: Развесели се, нероткињо која не рађаш; покликни и повичи, ти која не трпиш муке порођаја; јер пуста има много више деце неголи она која има мужа.
28 Now we, brethren, as Isaac was, are the children of promise.
А ми смо, браћо, по Исаку деца обећања.
29 But as then he that was born after the flesh persecuted him [that was born] after the Spirit, even so [it is] now.
Но како онда онај што се роди по телу гоњаше духовног, тако и сад.
30 Nevertheless what saith the scripture? Cast out the bondwoman and her son: for the son of the bondwoman shall not be heir with the son of the freewoman.
Али шта говори писмо? Истерај робињу и сина њеног; јер син робињин неће наследити са сином слободне.
31 So then, brethren, we are not children of the bondwoman, but of the free.
Тако, браћо, нисмо деца робињина него слободне.
