Galatians 3
1 O foolish Galatians, who hath bewitched you, that ye should not obey the truth, before whose eyes Jesus Christ hath been evidently set forth, crucified among you?
О неразумни Галати! Ко вас је опчинио да се не покоравате истини? Ви, којима пред очима беше написан Исус Христос, а сад се међу вама разапе.
2 This only would I learn of you, Received ye the Spirit by the works of the law, or by the hearing of faith?
Ово једно хоћу од вас да дознам, или Духа примисте кроз дела закона или кроз чувење вере?
3 Are ye so foolish? having begun in the Spirit, are ye now made perfect by the flesh?
Тако ли сте неразумни? Почевши Духом, сад телом свршујете?
4 Have ye suffered so many things in vain? if [it be] yet in vain.
Тако ли узалуд пострадасте? Кад би било само узалуд!
5 He therefore that ministereth to you the Spirit, and worketh miracles among you, [doeth he it] by the works of the law, or by the hearing of faith?
Који вам дакле даје Духа и чини чудеса међу вама, чини ли делима закона или чувењем вере?
6 Even as Abraham believed God, and it was accounted to him for righteousness.
Као што Авраам верова Богу, и прими му се у правду.
7 Know ye therefore that they which are of faith, the same are the children of Abraham.
Познајте дакле да су они синови Авраамови који су од вере.
8 And the scripture, foreseeing that God would justify the heathen through faith, preached before the gospel unto Abraham, [saying], In thee shall all nations be blessed.
А писмо видевши унапред да Бог вером незнабошце правда, напред објави Аврааму: У теби ће се благословити сви незнабошци.
9 So then they which be of faith are blessed with faithful Abraham.
Тако који су од вере, благословиће се с верним Авраамом.
10 For as many as are of the works of the law are under the curse: for it is written, Cursed [is] every one that continueth not in all things which are written in the book of the law to do them.
Јер који су год од дела закона под клетвом су, јер је писано: Проклет сваки који не остане у свему што је написано у књизи законској да чини.
11 But that no man is justified by the law in the sight of God, [it is] evident: for, The just shall live by faith.
А да се законом нико не оправдава пред Богом, познато је: јер праведник од вере живеће.
12 And the law is not of faith: but, The man that doeth them shall live in them.
А закон није од вере; него човек који то твори живеће у томе.
13 Christ hath redeemed us from the curse of the law, being made a curse for us: for it is written, Cursed [is] every one that hangeth on a tree:
Христос је нас искупио од клетве законске поставши за нас клетва, јер је писано: Проклет сваки који виси на дрвету:
14 That the blessing of Abraham might come on the Gentiles through Jesus Christ; that we might receive the promise of the Spirit through faith.
Да међу незнабошцима буде благослов Аврамов у Христу Исусу, да обећање Духа примимо кроз веру.
15 Brethren, I speak after the manner of men; Though [it be] but a man’s covenant, yet [if it be] confirmed, no man disannulleth, or addeth thereto.
Браћо, по човеку говорим, нико човечији потврђен завет не одбацује нити му шта домеће.
16 Now to Abraham and his seed were the promises made. He saith not, And to seeds, as of many; but as of one, And to thy seed, which is Christ.
А Аврааму и семену његовом речена бише обећања. А не вели: и семенима, као за многа, него као за једно: и семену твом, које је Христос.
17 And this I say, [that] the covenant, that was confirmed before of God in Christ, the law, which was four hundred and thirty years after, cannot disannul, that it should make the promise of none effect.
Ово пак велим: завет, који је од Бога потврђен за Христа, не одбацује закон, који је постао после четири стотине и тридесет година, да укине обећање.
18 For if the inheritance [be] of the law, [it is] no more of promise: but God gave [it] to Abraham by promise.
Јер ако је наследство од закона, онда већ није од обећања, а Аврааму обећањем дарова Бог.
19 Wherefore then [serveth] the law? It was added because of transgressions, till the seed should come to whom the promise was made; [and it was] ordained by angels in the hand of a mediator.
Шта ће дакле закон? Ради греха додаде се докле дође семе које му се обећа, и поставили су га анђели руком посредника.
20 Now a mediator is not [a mediator] of one, but God is one.
Али посредник није једног; а Бог је један.
21 [Is] the law then against the promises of God? God forbid: for if there had been a law given which could have given life, verily righteousness should have been by the law.
Еда ли је дакле закон противан обећањима Божјим? Боже сачувај! Јер да је дан закон који може оживети, заиста би од закона била правда.
22 But the scripture hath concluded all under sin, that the promise by faith of Jesus Christ might be given to them that believe.
Али писмо затвори све под грех, да се обећање даде кроз веру Исуса Христа онима који верују.
23 But before faith came, we were kept under the law, shut up unto the faith which should afterwards be revealed.
А пре доласка вере бисмо под законом чувани и затворени за веру која се хтела показати.
24 Wherefore the law was our schoolmaster [to bring us] unto Christ, that we might be justified by faith.
Тако нам закон би чувар до Христа, да се вером оправдамо.
25 But after that faith is come, we are no longer under a schoolmaster.
А кад дође вера, већ нисмо под чуваром.
26 For ye are all the children of God by faith in Christ Jesus.
Јер сте ви сви синови Божји вером Христа Исуса;
27 For as many of you as have been baptized into Christ have put on Christ.
Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте.
28 There is neither Jew nor Greek, there is neither bond nor free, there is neither male nor female: for ye are all one in Christ Jesus.
Нема ту Јеврејина ни Грка, нема роба ни господара, нема мушког рода ни женског; јер сте ви сви једно у Христу Исусу.
29 And if ye [be] Christ’s, then are ye Abraham’s seed, and heirs according to the promise.
А кад сте ви Христови, онда сте семе Авраамово, и по обећању наследници.
