Ephesians 5
1 Be ye therefore followers of God, as dear children;
Угледајте се дакле на Бога, као љубазна деца,
2 And walk in love, as Christ also hath loved us, and hath given himself for us an offering and a sacrifice to God for a sweetsmelling savour.
И живите у љубави, као што је и Христос љубио нас, и предаде себе за нас у прилог и жртву Богу на слатки мирис.
3 But fornication, and all uncleanness, or covetousness, let it not be once named among you, as becometh saints;
А курварство и свака нечистота и лакомство да се и не спомиње међу вама, као што се пристоји светима;
4 Neither filthiness, nor foolish talking, nor jesting, which are not convenient: but rather giving of thanks.
Тако и срамотне и луде речи, или шале, што се не пристоји; него још захваљивање.
5 For this ye know, that no whoremonger, nor unclean person, nor covetous man, who is an idolater, hath any inheritance in the kingdom of Christ and of God.
Јер ово да знате да ниједан курвар, или нечист, или тврдица (који је идолопоклоник), неће имати дела у царству Христа и Бога.
6 Let no man deceive you with vain words: for because of these things cometh the wrath of God upon the children of disobedience.
Нико да вас не вара празним речима; јер ових ради иде гнев Божји на синове непокорности.
7 Be not ye therefore partakers with them.
Не бивајте дакле заједничари њихови.
8 For ye were sometimes darkness, but now [are ye] light in the Lord: walk as children of light:
Јер бејасте некада тама, а сад сте видело у Господу: као деца видела живите;
9 (For the fruit of the Spirit [is] in all goodness and righteousness and truth; )
Јер је род духовни у свакој доброти и правди и истини.
10 Proving what is acceptable unto the Lord.
Истражујте шта је Богу угодно.
11 And have no fellowship with the unfruitful works of darkness, but rather reprove [them].
И не пристајте на безродна дела таме, него још карајте.
12 For it is a shame even to speak of those things which are done of them in secret.
Јер је срамно и говорити шта они тајно чине.
13 But all things that are reproved are made manifest by the light: for whatsoever doth make manifest is light.
А све за шта се кара, видело објављује; јер све што се објављује, видело је;
14 Wherefore he saith, Awake thou that sleepest, and arise from the dead, and Christ shall give thee light.
Зато говори: Устани ти који спаваш и васкрсни из мртвих, и обасјаће те Христос.
15 See then that ye walk circumspectly, not as fools, but as wise,
Гледајте дакле да уредно живите не као немудри, него као мудри;
16 Redeeming the time, because the days are evil.
Пазите на време, јер су дани зли,
17 Wherefore be ye not unwise, but understanding what the will of the Lord [is].
Тога ради не будите неразумни, него познајте шта је воља Божија.
18 And be not drunk with wine, wherein is excess; but be filled with the Spirit;
И не опијајте се вином у коме је курварство, него се још испуњавајте духом,
19 Speaking to yourselves in psalms and hymns and spiritual songs, singing and making melody in your heart to the Lord;
Говорећи међу собом у псалмима и појању и песмама духовним, певајући и припевајући у срцима својим Господу;
20 Giving thanks always for all things unto God and the Father in the name of our Lord Jesus Christ;
Захваљујући за свашта у име Господа нашег Исуса Христа Богу и Оцу;
21 Submitting yourselves one to another in the fear of God.
Слушајући се међу собом у страху Божијем.
22 Wives, submit yourselves unto your own husbands, as unto the Lord.
Жене! Слушајте своје мужеве као Господа.
23 For the husband is the head of the wife, even as Christ is the head of the church: and he is the saviour of the body.
Јер је муж глава жени као што је и Христос глава цркви, и он је спаситељ тела.
24 Therefore as the church is subject unto Christ, so [let] the wives [be] to their own husbands in every thing.
Но као што црква слуша Христа тако и жене своје мужеве у свему.
25 Husbands, love your wives, even as Christ also loved the church, and gave himself for it;
Мужеви! Љубите своје жене као што и Христос љуби цркву, и себе предаде за њу,
26 That he might sanctify and cleanse it with the washing of water by the word,
Да је освети очистивши је купањем воденим у речи;
27 That he might present it to himself a glorious church, not having spot, or wrinkle, or any such thing; but that it should be holy and without blemish.
Да је метне преда се славну цркву, која нема мане ни мрштине, или таквог чега, него да буде света и без мане.
28 So ought men to love their wives as their own bodies. He that loveth his wife loveth himself.
Тако су дужни мужеви љубити своје жене као своја телеса; јер који љуби своју жену, себе самог љуби.
29 For no man ever yet hated his own flesh; but nourisheth and cherisheth it, even as the Lord the church:
Јер нико не омрзну кад на своје тело, него га храни и греје, као и Господ цркву.
30 For we are members of his body, of his flesh, and of his bones.
Јер смо уди тела његовог, од меса Његовог, и од костију Његових.
31 For this cause shall a man leave his father and mother, and shall be joined unto his wife, and they two shall be one flesh.
Тога ради оставиће човек оца свог и матер, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.
32 This is a great mystery: but I speak concerning Christ and the church.
Тајна је ово велика; а ја говорим за Христа и за цркву.
33 Nevertheless let every one of you in particular so love his wife even as himself; and the wife [see] that she reverence [her] husband.
Али и ви сваки да љуби онако своју жену као и себе самог; а жена да се боји свог мужа.
