2 Corinthians 4
1 Therefore seeing we have this ministry, as we have received mercy, we faint not;
Зато имајући ову службу као што бисмо помиловани, не досађује нам се;
2 But have renounced the hidden things of dishonesty, not walking in craftiness, nor handling the word of God deceitfully; but by manifestation of the truth commending ourselves to every man’s conscience in the sight of God.
Него се одрекосмо тајног срама да не живимо у лукавству, нити да изврћемо реч Божију, него јављањем истине да се покажемо свакој савести човечијој пред Богом.
3 But if our gospel be hid, it is hid to them that are lost:
Ако ли је пак покривено јеванђеље наше у онима је покривено који гину,
4 In whom the god of this world hath blinded the minds of them which believe not, lest the light of the glorious gospel of Christ, who is the image of God, should shine unto them. (aiōn g165)
У којима бог света овог ослепи разуме неверника, да им не засветли видело јеванђеља славе Христове, који је обличје Бога, који се не види. (aiōn g165)
5 For we preach not ourselves, but Christ Jesus the Lord; and ourselves your servants for Jesus’ sake.
Јер себе не проповедамо него Христа Исуса Господа, а себе саме ваше слуге Исуса Господа ради.
6 For God, who commanded the light to shine out of darkness, hath shined in our hearts, to [give] the light of the knowledge of the glory of God in the face of Jesus Christ.
Јер Бог који рече да из таме засветли видело, засветли у срцима нашим на светлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа.
7 But we have this treasure in earthen vessels, that the excellency of the power may be of God, and not of us.
Али ово благо имамо у земљаним судовима, да премноштво силе буде од Бога, а не од нас.
8 [We are] troubled on every side, yet not distressed; [we are] perplexed, but not in despair;
У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо наду;
9 Persecuted, but not forsaken; cast down, but not destroyed;
Прогоне нас, али нисмо остављени; обаљују нас, али не гинемо.
10 Always bearing about in the body the dying of the Lord Jesus, that the life also of Jesus might be made manifest in our body.
И једнако носимо на телу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов на телу нашем покаже.
11 For we which live are alway delivered unto death for Jesus’ sake, that the life also of Jesus might be made manifest in our mortal flesh.
Јер ми живи једнако се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртном телу нашем.
12 So then death worketh in us, but life in you.
Зато дакле смрт влада у нама, а живот у вама.
13 We having the same spirit of faith, according as it is written, I believed, and therefore have I spoken; we also believe, and therefore speak;
Имајући пак онај исти дух вере као што је написано: веровах, зато говорих; ми верујемо, зато и говоримо.
14 Knowing that he which raised up the Lord Jesus shall raise up us also by Jesus, and shall present [us] with you.
Знајући да ће Онај који подиже Исуса, и нас подигнути с Исусом, и поставити с вама.
15 For all things [are] for your sakes, that the abundant grace might through the thanksgiving of many redound to the glory of God.
Јер је све вас ради, да благодат умножена изобилује хвалама на славу Божију.
16 For which cause we faint not; but though our outward man perish, yet the inward [man] is renewed day by day.
Зато нам се не досађује; но ако се наш спољашњи човек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан.
17 For our light affliction, which is but for a moment, worketh for us a far more exceeding [and] eternal weight of glory; (aiōnios g166)
Јер наша лака садашња брига доноси нам вечну и од свега претежнију славу. (aiōnios g166)
18 While we look not at the things which are seen, but at the things which are not seen: for the things which are seen [are] temporal; but the things which are not seen [are] eternal. (aiōnios g166)
Нама који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види, за време, а оно што се не види, вечно. (aiōnios g166)
