1 Peter 4
1 Forasmuch then as Christ hath suffered for us in the flesh, arm yourselves likewise with the same mind: for he that hath suffered in the flesh hath ceased from sin;
Кад, дакле, Христос пострада за нас телом, и ви се том мисли наоружајте: јер који пострада телом, престаје од греха,
2 That he no longer should live the rest of [his] time in the flesh to the lusts of men, but to the will of God.
Да остало време живота у телу не живи више жељама човечијим, него вољи Божијој.
3 For the time past of [our] life may suffice us to have wrought the will of the Gentiles, when we walked in lasciviousness, lusts, excess of wine, revellings, banquetings, and abominable idolatries:
Јер је доста што смо протекло време живота провели по вољи незнабожачкој, живећи у нечистотама, у сластима, у пијењу и богомрским незнабоштвима.
4 Wherein they think it strange that ye run not with [them] to the same excess of riot, speaking evil of [you]:
Зато се чуде што ви не трчите с њима у то исто неуредно живљење, и хуле на вас.
5 Who shall give account to him that is ready to judge the quick and the dead.
Они ће дати одговор Ономе који је готов да суди живима и мртвима.
6 For for this cause was the gospel preached also to them that are dead, that they might be judged according to men in the flesh, but live according to God in the spirit.
Зато се и мртвима проповеди јеванђеље, да приме суд по човеку телом, а по Богу да живе духом.
7 But the end of all things is at hand: be ye therefore sober, and watch unto prayer.
А свему се крај приближи. Будите дакле мудри и трезни у молитвама.
8 And above all things have fervent charity among yourselves: for charity shall cover the multitude of sins.
А пре свега имајте непрестану љубав међу собом; јер љубав покрива мноштво греха,
9 Use hospitality one to another without grudging.
Будите гостољубиви међу собом без мрмљања;
10 As every man hath received the gift, [even so] minister the same one to another, as good stewards of the manifold grace of God.
И служите се међу собом, сваки даром који је примио, као добри пристави различне благодати Божије.
11 If any man speak, [let him speak] as the oracles of God; if any man minister, [let him do it] as of the ability which God giveth: that God in all things may be glorified through Jesus Christ, to whom be praise and dominion for ever and ever. Amen. (aiōn g165)
Ако ко говори, нека говори као речи Божије; ако ко служи нека служи као по моћи коју Бог даје: да се у свачему слави Бог кроз Исуса Христа, коме је слава и држава ва век века. Амин. (aiōn g165)
12 Beloved, think it not strange concerning the fiery trial which is to try you, as though some strange thing happened unto you:
Љубазни! Не чудите се врућини која вам се догађа за кушање ваше, као да вам се шта ново догађа;
13 But rejoice, inasmuch as ye are partakers of Christ’s sufferings; that, when his glory shall be revealed, ye may be glad also with exceeding joy.
Него се радујте што страдате с Христом, да бисте, и кад се јави слава Његова, имали радост и весеље.
14 If ye be reproached for the name of Christ, happy [are ye]; for the spirit of glory and of God resteth upon you: on their part he is evil spoken of, but on your part he is glorified.
Ако бивате укорени за име Христово, благо вама! Јер Дух славе и Бога почива на вама: они дакле хуле на Њ, а ви Га прослављате.
15 But let none of you suffer as a murderer, or [as] a thief, or [as] an evildoer, or as a busybody in other men’s matters.
Само да не пострада који од вас као крвник, или као лупеж, или као злочинац, или као онај који се меша у туђе послове;
16 Yet if [any man suffer] as a Christian, let him not be ashamed; but let him glorify God on this behalf.
А ако ли као хришћанин, нека се не стиди, већ нека слави Бога у овом догађају.
17 For the time [is come] that judgment must begin at the house of God: and if [it] first [begin] at us, what shall the end [be] of them that obey not the gospel of God?
Јер је време да се почне суд од куће Божије; ако ли се најпре од вас почне, какав ће бити последак онима што се противе Божијем јеванђељу?
18 And if the righteous scarcely be saved, where shall the ungodly and the sinner appear?
И кад се праведник једва спасе, безбожник и грешник где ће се јавити?
19 Wherefore let them that suffer according to the will of God commit the keeping of their souls [to him] in well doing, as unto a faithful Creator.
Зато и који страдају по вољи Божијој нека Му као верном Творцу предаду душе своје у добрим делима.
