2 Peter 1
1 Simon Peter, a servant and an apostle of Jesus Christ, to them that have obtained like precious faith with us through the righteousness of God and our Saviour Jesus Christ:
Од Симона Петра, слуге и апостола Исуса Христа, онима што су примили с нама једну часну веру у правди Бога нашег и спаса Исуса Христа:
2 Grace and peace be multiplied unto you through the knowledge of God, and of Jesus our Lord,
Благодат и мир да вам се умножи познавањем Бога и Христа Исуса Господа нашег.
3 According as his divine power hath given unto us all things that [pertain] unto life and godliness, through the knowledge of him that hath called us to glory and virtue:
Будући да су нам све божанствене силе Његове, које требају к животу и побожности, дароване познањем Оног који нас позва славом и добродетељи,
4 Whereby are given unto us exceeding great and precious promises: that by these ye might be partakers of the divine nature, having escaped the corruption that is in the world through lust.
Кроз које се нама дароваше часна и превелика обећања, да њих ради имате део у Божјој природи, ако утечете од телесних жеља овог света.
5 And beside this, giving all diligence, add to your faith virtue; and to virtue knowledge;
И на само ово окрените све старање своје да покажете у вери својој добродетељ, а у добродетељи разум,
6 And to knowledge temperance; and to temperance patience; and to patience godliness;
А у разуму уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност,
7 And to godliness brotherly kindness; and to brotherly kindness charity.
А у побожности братољубље, а у братољубљу љубав.
8 For if these things be in you, and abound, they make [you that ye shall] neither [be] barren nor unfruitful in the knowledge of our Lord Jesus Christ.
Јер кад је ово у вама, и множи се, неће вас оставити лене нити без плода у познању Господа нашег Исуса Христа.
9 But he that lacketh these things is blind, and cannot see afar off, and hath forgotten that he was purged from his old sins.
А ко нема овог слеп је, и пипа заборавивши очишћење од старих својих греха.
10 Wherefore the rather, brethren, give diligence to make your calling and election sure: for if ye do these things, ye shall never fall:
Зато, браћо, постарајте се још већма да своју службу и избор утврдите; јер чинећи ово нећете погрешити никад;
11 For so an entrance shall be ministered unto you abundantly into the everlasting kingdom of our Lord and Saviour Jesus Christ. (aiōnios g166)
Јер вам се тако обилно допусти улазак у вечно царство Господа нашег и спаса Исуса Христа. (aiōnios g166)
12 Wherefore I will not be negligent to put you always in remembrance of these things, though ye know [them], and be established in the present truth.
Зато се нећу оленити опомињати вам једнако ово, ако и знате и утврђени сте у овој истини;
13 Yea, I think it meet, as long as I am in this tabernacle, to stir you up by putting [you] in remembrance;
Јер мислим да је право докле сам год у овом телу да вас будим опомињањем,
14 Knowing that shortly I must put off [this] my tabernacle, even as our Lord Jesus Christ hath shewed me.
Знајући да ћу скоро тело своје одбацити као што ми каза и Господ наш Исус Христос.
15 Moreover I will endeavour that ye may be able after my decease to have these things always in remembrance.
А трудићу се свакако да се и по растанку мом можете опомињати овог;
16 For we have not followed cunningly devised fables, when we made known unto you the power and coming of our Lord Jesus Christ, but were eyewitnesses of his majesty.
Јер вам не показасмо силу и долазак Господа нашег Исуса Христа по приповеткама мудро измишљеним, него смо сами видели славу Његову.
17 For he received from God the Father honour and glory, when there came such a voice to him from the excellent glory, This is my beloved Son, in whom I am well pleased.
Јер он прими од Бога Оца част и славу кад дође к Њему такав глас: Ово је Син мој љубазни, који је по мојој вољи.
18 And this voice which came from heaven we heard, when we were with him in the holy mount.
И овај глас ми чусмо где сиђе с неба кад бејасмо с Њим на светој гори.
19 We have also a more sure word of prophecy; whereunto ye do well that ye take heed, as unto a light that shineth in a dark place, until the day dawn, and the day star arise in your hearts:
И имамо најпоузданију пророчку реч, и добро чините што пазите на њу, као на видело које светли у тамном месту, докле дан не осване и даница се не роди у срцима вашим.
20 Knowing this first, that no prophecy of the scripture is of any private interpretation.
И ово знајте најпре да ниједно пророштво књижевно не бива по свом казивању;
21 For the prophecy came not in old time by the will of man: but holy men of God spake [as they were] moved by the Holy Ghost.
Јер никад пророштво не би од човечије воље, него научени од Светог Духа говорише свети Божији људи.
