1 Peter 3
1 Likewise, ye wives, [be] in subjection to your own husbands; that, if any obey not the word, they also may without the word be won by the conversation of the wives;
А тако и ви жене будите покорне својим мужевима, да ако који и не верују речи женским живљењем без речи да се добију,
2 While they behold your chaste conversation [coupled] with fear.
Кад виде чисто живљење ваше са страхом;
3 Whose adorning let it not be that outward [adorning] of plaiting the hair, and of wearing of gold, or of putting on of apparel;
Ваша лепота да не буде споља у плетењу косе, и у ударању злата, и облачењу хаљина;
4 But [let it be] the hidden man of the heart, in that which is not corruptible, [even the ornament] of a meek and quiet spirit, which is in the sight of God of great price.
Него у тајном човеку срца, у једнакости кротког и тихог духа, што је пред Богом многоцено.
5 For after this manner in the old time the holy women also, who trusted in God, adorned themselves, being in subjection unto their own husbands:
Јер се тако некад украшаваху и свете жене, које се уздаху у Бога и покораваху се својим мужевима.
6 Even as Sara obeyed Abraham, calling him lord: whose daughters ye are, as long as ye do well, and are not afraid with any amazement.
Као што Сара слушаше Аврама, и зваше га господарем; које сте ви кћери постале, ако чините добро, и не бојите се никаквог страха.
7 Likewise, ye husbands, dwell with [them] according to knowledge, giving honour unto the wife, as unto the weaker vessel, and as being heirs together of the grace of life; that your prayers be not hindered.
Тако и ви мужеви живите са својим женама по разуму, и поштујте их као слабији женски суд, и као сунаследнице благодати живота, да се не смету молитве ваше.
8 Finally, [be ye] all of one mind, having compassion one of another, love as brethren, [be] pitiful, [be] courteous:
А најпосле будите сви сложни, жалостиви, братољубиви, милостиви, понизни;
9 Not rendering evil for evil, or railing for railing: but contrariwise blessing; knowing that ye are thereunto called, that ye should inherit a blessing.
Не враћајте зла за зло, ни псовке за псовку; него насупрот благосиљајте, знајући да сте на то позвани да наследите благослов.
10 For he that will love life, and see good days, let him refrain his tongue from evil, and his lips that they speak no guile:
Јер који је рад да живи и да види дане добре, нека задржи језик свој од зла, и усне своје, да не говоре преваре;
11 Let him eschew evil, and do good; let him seek peace, and ensue it.
Нека се уклони од зла, и нека учини добро; нека тражи мир и нека се држи њега.
12 For the eyes of the Lord [are] over the righteous, and his ears [are open] unto their prayers: but the face of the Lord [is] against them that do evil.
Јер очи Господње гледају на праведнике, и уши Његове на молитву њихову; а лице Господње на оне који зло чине да их истреби са земље.
13 And who [is] he that will harm you, if ye be followers of that which is good?
И ко може вама наудити ако узидете за добрим?
14 But and if ye suffer for righteousness’ sake, happy [are ye]: and be not afraid of their terror, neither be troubled;
Него ако и страдате правде ради, блажени сте. Али страха њиховог не бојте се, нити се плашите;
15 But sanctify the Lord God in your hearts: and [be] ready always to [give] an answer to every man that asketh you a reason of the hope that is in you with meekness and fear:
Него Господа Бога светите у срцима својим. А будите свагда готови на одговор свакоме који вас запита за ваше надање.
16 Having a good conscience; that, whereas they speak evil of you, as of evildoers, they may be ashamed that falsely accuse your good conversation in Christ.
С кротошћу и страхом имајте добру савест, да ако вас опадају за шта као злочинце да се постиде они што куде ваше добро живљење по Христу.
17 For [it is] better, if the will of God be so, that ye suffer for well doing, than for evil doing.
Јер је боље, ако хоће воља Божија, да страдате добро чинећи, неголи зло чинећи.
18 For Christ also hath once suffered for sins, the just for the unjust, that he might bring us to God, being put to death in the flesh, but quickened by the Spirit:
Јер и Христос једанпут за грехе наше пострада, праведник за неправеднике, да нас приведе к Богу, убијен, истина, бивши телом, но оживевши Духом;
19 By which also he went and preached unto the spirits in prison;
Којим сишавши проповеда и духовима који су у тамници,
20 Which sometime were disobedient, when once the longsuffering of God waited in the days of Noah, while the ark was a preparing, wherein few, that is, eight souls were saved by water.
Који некад не хтеше да слушају кад их очекиваше Божије трпљење у време Нојево, кад се грађаше ковчег, у коме мало, то јесте осам душа, остаде од воде.
21 The like figure whereunto [even] baptism doth also now save us (not the putting away of the filth of the flesh, but the answer of a good conscience toward God, ) by the resurrection of Jesus Christ:
За спомен тога и нас сад спасава крштење, али не прање телесне нечистоте, него обећање добре савести Богу васкрсењем Исуса Христа.
22 Who is gone into heaven, and is on the right hand of God; angels and authorities and powers being made subject unto him.
Који је с десне стране Богу, отишавши на небо, и слушају Га анђели и власти и силе.
A Dove is Sent Forth from the Ark
