1 Corinthians 7
1 Now concerning the things whereof ye wrote unto me: [It is] good for a man not to touch a woman.
А за оно што ми писасте: добро је човеку да се не дохвата до жене:
2 Nevertheless, [to avoid] fornication, let every man have his own wife, and let every woman have her own husband.
Али због курварства сваки да има своју жену, и свака жена да има свог мужа;
3 Let the husband render unto the wife due benevolence: and likewise also the wife unto the husband.
Муж да чини жени дужну љубав, тако и жена мужу.
4 The wife hath not power of her own body, but the husband: and likewise also the husband hath not power of his own body, but the wife.
Жена није господар од свог тела, него муж; тако и муж није господар од свог тела, него жена.
5 Defraud ye not one the other, except [it be] with consent for a time, that ye may give yourselves to fasting and prayer; and come together again, that Satan tempt you not for your incontinency.
Не забрањујте се једно од другог, већ ако у договору за време, да се постите и молите Богу; и опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашим неуздржањем.
6 But I speak this by permission, [and] not of commandment.
Али ово говорим по свету а не по заповести;
7 For I would that all men were even as I myself. But every man hath his proper gift of God, one after this manner, and another after that.
Јер хоћу да сви људи буду као и ја; али сваки има свој дар од Бога: овај дакле овако, а онај онако.
8 I say therefore to the unmarried and widows, It is good for them if they abide even as I.
А неожењеним и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам.
9 But if they cannot contain, let them marry: for it is better to marry than to burn.
Ако ли се не уздрже, нека се жене и удају; јер је боље женити се неголи упаљивати се.
10 And unto the married I command, [yet] not I, but the Lord, Let not the wife depart from [her] husband:
А ожењеним заповедам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја
11 But and if she depart, let her remain unmarried, or be reconciled to [her] husband: and let not the husband put away [his] wife.
(Ако се се пак и раздвоји, да се више не удаје, или да се помири са својим мужем); и муж да не пушта жену.
12 But to the rest speak I, not the Lord: If any brother hath a wife that believeth not, and she be pleased to dwell with him, let him not put her away.
А осталима говорим ја а не Господ: ако који брат има жену некрштену и она се приволи живети с њим, да је не оставља.
13 And the woman which hath an husband that believeth not, and if he be pleased to dwell with her, let her not leave him.
И жена ако има мужа некрштеног и он се приволи живети с њом, да га не оставља.
14 For the unbelieving husband is sanctified by the wife, and the unbelieving wife is sanctified by the husband: else were your children unclean; but now are they holy.
Јер се посвети муж некрштен женом крштеном, и посвети се жена некрштена од мужа крштеног; јер иначе деца ваша била би нечиста, а сад су света.
15 But if the unbelieving depart, let him depart. A brother or a sister is not under bondage in such [cases]: but God hath called us to peace.
Ако ли се некрштени раздваја, нека се раздвоји; јер се брат или сестра у таквом догађају не зароби; јер нас на мир дозва Господ Бог.
16 For what knowest thou, O wife, whether thou shalt save [thy] husband? or how knowest thou, O man, whether thou shalt save [thy] wife?
Јер шта знаш, жено, да ако мужа спасеш? Или шта знаш, мужу, да ако жену спасеш?
17 But as God hath distributed to every man, as the Lord hath called every one, so let him walk. And so ordain I in all churches.
Само као што је Бог разделио свакоме, и као што је сваког позвао Господ онако нека живи. И тако заповедам по свим црквама.
18 Is any man called being circumcised? let him not become uncircumcised. Is any called in uncircumcision? let him not be circumcised.
Је ли ко позват обрезан, нека се не гради необрезан; ако ли је ко позват необрезан, нека се не обрезује.
19 Circumcision is nothing, and uncircumcision is nothing, but the keeping of the commandments of God.
Обрезање је ништа, и необрезање је ништа; него држање заповести Божијих.
20 Let every man abide in the same calling wherein he was called.
Сваки нека остане у оном звању у коме је позван.
21 Art thou called [being] a servant? care not for it: but if thou mayest be made free, use [it] rather.
Јеси ли позван роб, не брини се; него ако и можеш свој бити, још радије буди.
22 For he that is called in the Lord, [being] a servant, is the Lord’s freeman: likewise also he that is called, [being] free, is Christ’s servant.
Јер који је позван у Господу роб, слободњак је Господњи, тако и који је позван слободњак, роб је Христов.
23 Ye are bought with a price; be not ye the servants of men.
Купљени сте скупо, не будите робови људима.
24 Brethren, let every man, wherein he is called, therein abide with God.
Сваки, браћо, у чему је ко позван у оном нека остане пред Господом.
25 Now concerning virgins I have no commandment of the Lord: yet I give my judgment, as one that hath obtained mercy of the Lord to be faithful.
А за девојке немам заповести Господње, него дајем савет, као који сам помилован од Господа, да будем веран.
26 I suppose therefore that this is good for the present distress, [I say], that [it is] good for a man so to be.
Мислим дакле ово да ће бити добро за садашњу невољу да је човеку добро тако бити.
27 Art thou bound unto a wife? seek not to be loosed. Art thou loosed from a wife? seek not a wife.
Јеси ли се привезао за жену, не тражи да се разрешиш; јеси ли се одрешио од жене, не тражи жене.
28 But and if thou marry, thou hast not sinned; and if a virgin marry, she hath not sinned. Nevertheless such shall have trouble in the flesh: but I spare you.
А ако ли се и ожениш, ниси сагрешио; и девојка ако се уда, није сагрешила: али ће имати такви невоље телесне; а ја вас жалим.
29 But this I say, brethren, the time [is] short: it remaineth, that both they that have wives be as though they had none;
А ово говорим, браћо, јер је остало време прекраћено, да ће и они који имају жене бити као они који немају;
30 And they that weep, as though they wept not; and they that rejoice, as though they rejoiced not; and they that buy, as though they possessed not;
И који плачу као који не плачу; и који се радују као који се не радују; и који купују као који немају;
31 And they that use this world, as not abusing [it]: for the fashion of this world passeth away.
И који овај свет употребљавају као да га не употребљавају: јер пролази обличје овог света.
32 But I would have you without carefulness. He that is unmarried careth for the things that belong to the Lord, how he may please the Lord:
А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу;
33 But he that is married careth for the things that are of the world, how he may please [his] wife.
А који је ожењен брине се за светско, како ће угодити жени. Друго је жена, а друго је девојка.
34 There is difference [also] between a wife and a virgin. The unmarried woman careth for the things of the Lord, that she may be holy both in body and in spirit: but she that is married careth for the things of the world, how she may please [her] husband.
Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и телом и духом; а која је удата брине се за светско, како ће угодити мужу.
35 And this I speak for your own profit; not that I may cast a snare upon you, but for that which is comely, and that ye may attend upon the Lord without distraction.
А ово говорим на корист вама самим, не да вам наметнем замку на врат, него за лепу и пристојну службу Господу без сметње.
36 But if any man think that he behaveth himself uncomely toward his virgin, if she pass the flower of [her] age, and need so require, let him do what he will, he sinneth not: let them marry.
Ако ли пак ко мисли да је срамота за његову девојку кад остане уседелица, и не може другачије бити, нека чини шта хоће, не греши ако се уда.
37 Nevertheless he that standeth stedfast in his heart, having no necessity, but hath power over his own will, and hath so decreed in his heart that he will keep his virgin, doeth well.
А који стоји тврдо у срцу, и нема невоље, а има власт над својом вољом, и ово је расудио у срцу свом да задржи девојку, добро чини.
38 So then he that giveth [her] in marriage doeth well; but he that giveth [her] not in marriage doeth better.
Тако и онај који удаје своју девојку добро чини; али који не удаје боље чини.
39 The wife is bound by the law as long as her husband liveth; but if her husband be dead, she is at liberty to be married to whom she will; only in the Lord.
Жена је привезана законом докле јој год живи муж; а ако јој умре муж, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу.
40 But she is happier if she so abide, after my judgment: and I think also that I have the Spirit of God.
Али је блаженија ако остане тако по мом савету; јер мислим да и ја имам Духа Божијег.
