1 Corinthians 15
1 Moreover, brethren, I declare unto you the gospel which I preached unto you, which also ye have received, and wherein ye stand;
Али вам напомињем, браћо, јеванђеље, које вам објавих, које и примисте, у коме и стојите.
2 By which also ye are saved, if ye keep in memory what I preached unto you, unless ye have believed in vain.
Којим се и спасавате, ако држите како вам објавих; већ ако да узалуд веровасте.
3 For I delivered unto you first of all that which I also received, how that Christ died for our sins according to the scriptures;
Јер вам најпре предадох шта и примих да Христос умре за грехе наше, по писму,
4 And that he was buried, and that he rose again the third day according to the scriptures:
И да би укопан, и да уста трећи дан, по писму,
5 And that he was seen of Cephas, then of the twelve:
И да се јави Кифи, потом једанаесторици апостола;
6 After that, he was seen of above five hundred brethren at once; of whom the greater part remain unto this present, but some are fallen asleep.
А потом Га видеше једном више од пет стотина браће, од којих многи живе и сад, а неки и помреше;
7 After that, he was seen of James; then of all the apostles.
А потом се јави Јакову, па онда свима апостолима;
8 And last of all he was seen of me also, as of one born out of due time.
А после свих јави се и мени као каквом недоношчету.
9 For I am the least of the apostles, that am not meet to be called an apostle, because I persecuted the church of God.
Јер ја сам најмлађи међу апостолима, који нисам достојан назвати се апостол, јер гоних цркву Божију.
10 But by the grace of God I am what I am: and his grace which [was bestowed] upon me was not in vain; but I laboured more abundantly than they all: yet not I, but the grace of God which was with me.
Али по благодати Божијој јесам шта јесам, и благодат Његова што је у мени не оста празна, него се потрудих више од свих њих, али не ја него благодат Божија која је са мном.
11 Therefore whether [it were] I or they, so we preach, and so ye believed.
Био дакле ја или они, тако проповедамо, и тако веровасте.
12 Now if Christ be preached that he rose from the dead, how say some among you that there is no resurrection of the dead?
А ако се Христос проповеда да устаде из мртвих, како говоре неки међу вама да нема васкрсења мртвих?
13 But if there be no resurrection of the dead, then is Christ not risen:
И ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос не уста.
14 And if Christ be not risen, then [is] our preaching vain, and your faith [is] also vain.
А ако Христос не уста, узалуд дакле проповедање наше, а узалуд и вера ваша.
15 Yea, and we are found false witnesses of God; because we have testified of God that he raised up Christ: whom he raised not up, if so be that the dead rise not.
А налазимо се и лажни сведоци Божији што сведочимо на Бога да васкрсе Христа, ког не васкрсе кад мртви не устају.
16 For if the dead rise not, then is not Christ raised:
Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста.
17 And if Christ be not raised, your faith [is] vain; ye are yet in your sins.
А ако Христос не уста, узалуд вера ваша; још сте у гресима својим.
18 Then they also which are fallen asleep in Christ are perished.
Дакле, и они који помреше у Христу, изгибоше.
19 If in this life only we have hope in Christ, we are of all men most miserable.
И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свих људи.
20 But now is Christ risen from the dead, [and] become the firstfruits of them that slept.
Али Христос уста из мртвих, и би новина онима који умреше.
21 For since by man [came] death, by man [came] also the resurrection of the dead.
Јер будући да кроз човека би смрт, кроз човека и васкрсење мртвих.
22 For as in Adam all die, even so in Christ shall all be made alive.
Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживети.
23 But every man in his own order: Christ the firstfruits; afterward they that are Christ’s at his coming.
Али сваки у свом реду: новина Христос; а потом они који вероваше Христу о Његовом доласку;
24 Then [cometh] the end, when he shall have delivered up the kingdom to God, even the Father; when he shall have put down all rule and all authority and power.
Онда крај, кад преда царство Богу и Оцу, и кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу.
25 For he must reign, till he hath put all enemies under his feet.
Јер Њему ваља царовати докле не положи све непријатеље своје под ноге своје.
26 The last enemy [that] shall be destroyed [is] death.
А последњи ће се непријатељ укинути, смрт.
27 For he hath put all things under his feet. But when he saith all things are put under [him, it is] manifest that he is excepted, which did put all things under him.
Јер све покори под ноге Његове. Али кад вели да је све Њему покорено, показује се да је осим Оног који Му покори све.
28 And when all things shall be subdued unto him, then shall the Son also himself be subject unto him that put all things under him, that God may be all in all.
А кад Му све покори, онда ће се и сам Син покорити Оном који Му све покори, да буде Бог све у свему.
29 Else what shall they do which are baptized for the dead, if the dead rise not at all? why are they then baptized for the dead?
Шта, дакле, чине они који се крсте мртвих ради? Кад мртви јамачно не устају, што се и крштавају мртвих ради?
30 And why stand we in jeopardy every hour?
И ми, зашто подносимо муке и невоље сваки час?
31 I protest by your rejoicing which I have in Christ Jesus our Lord, I die daily.
Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше славе, коју имам у Христу Исусу Господу нашем.
32 If after the manner of men I have fought with beasts at Ephesus, what advantageth it me, if the dead rise not? let us eat and drink; for to morrow we die.
Јер ако сам се по човеку борио са зверовима у Ефесу, каква ми је корист ако мртви не устају? Да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умрети.
33 Be not deceived: evil communications corrupt good manners.
Не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје.
34 Awake to righteousness, and sin not; for some have not the knowledge of God: I speak [this] to your shame.
Отрезните се једанпут као што треба, и не грешите; јер неки не знају за Бога, на срамоту вама кажем.
35 But some [man] will say, How are the dead raised up? and with what body do they come?
Али ће вам рећи ко: Како ће устати мртви? И у каквом ће телу доћи?
36 [Thou] fool, that which thou sowest is not quickened, except it die:
Безумниче! То што сејеш неће оживети ако не умре.
37 And that which thou sowest, thou sowest not that body that shall be, but bare grain, it may chance of wheat, or of some other [grain]:
И што сејеш не сејеш тело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго како.
38 But God giveth it a body as it hath pleased him, and to every seed his own body.
А Бог му даје тело како хоће, и сваком семену своје тело.
39 All flesh [is] not the same flesh: but [there is] one [kind of] flesh of men, another flesh of beasts, another of fishes, [and] another of birds.
Није свако тело једно тело, него је друго тело човечије, а друго скотско, а друго рибље, а друго птичије.
40 [There are] also celestial bodies, and bodies terrestrial: but the glory of the celestial [is] one, and the [glory] of the terrestrial [is] another.
И имају телеса небеска и телеса земаљска: али је друга слава небеским, а друга земаљским.
41 [There is] one glory of the sun, and another glory of the moon, and another glory of the stars: for [one] star differeth from [another] star in glory.
Друга је слава сунцу, а друга слава месецу, и друга слава звездама; јер се звезда од звезде разликује у слави.
42 So also [is] the resurrection of the dead. It is sown in corruption; it is raised in incorruption:
Тако и васкрсење мртвих: сеје се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост;
43 It is sown in dishonour; it is raised in glory: it is sown in weakness; it is raised in power:
Сеје се у срамоти, а устаје у слави; сеје се у слабости, а устаје у сили;
44 It is sown a natural body; it is raised a spiritual body. There is a natural body, and there is a spiritual body.
Сеје се тело телесно, а устаје тело духовно. Има тело телесно, и има тело духовно.
45 And so it is written, The first man Adam was made a living soul; the last Adam [was made] a quickening spirit.
Тако је и писано: Први човек Адам постаде у телесном животу, а последњи Адам у духу који оживљује.
46 Howbeit that [was] not first which is spiritual, but that which is natural; and afterward that which is spiritual.
Али духовно тело није прво, него телесно, па онда духовно.
47 The first man [is] of the earth, earthy: the second man [is] the Lord from heaven.
Први је човек од земље, земљан; други је човек Господ с неба.
48 As [is] the earthy, such [are] they also that are earthy: and as [is] the heavenly, such [are] they also that are heavenly.
Какав је земљани такви су и земљани; и какав је небески такви су и небески.
49 And as we have borne the image of the earthy, we shall also bear the image of the heavenly.
И како носимо обличје земљаног тако ћемо носити и обличје небеског.
50 Now this I say, brethren, that flesh and blood cannot inherit the kingdom of God; neither doth corruption inherit incorruption.
А ово говорим, браћо, да тело и крв не могу наследити царство Божије, нити распадљивост нераспадљивости наслеђује.
51 Behold, I shew you a mystery; We shall not all sleep, but we shall all be changed,
Ево вам казујем тајну: јер сви нећемо помрети, а сви ћемо се претворити.
52 In a moment, in the twinkling of an eye, at the last trump: for the trumpet shall sound, and the dead shall be raised incorruptible, and we shall be changed.
Уједанпут, у тренућу ока у последњој труби; јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити.
53 For this corruptible must put on incorruption, and this mortal [must] put on immortality.
Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.
54 So when this corruptible shall have put on incorruption, and this mortal shall have put on immortality, then shall be brought to pass the saying that is written, Death is swallowed up in victory.
А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она реч што је написана: Победа прождре смрт.
Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа? (Hadēs g86)
56 The sting of death [is] sin; and the strength of sin [is] the law.
А жалац је смрти грех, а сила је греха закон.
57 But thanks [be] to God, which giveth us the victory through our Lord Jesus Christ.
А Богу хвала који нам даде победу кроз Господа нашег Исуса Христа.
58 Therefore, my beloved brethren, be ye stedfast, unmoveable, always abounding in the work of the Lord, forasmuch as ye know that your labour is not in vain in the Lord.
Зато, браћо моја љубазна, будите тврди, не дајте се помакнути, и напредујте једнако у делу Господњем знајући да труд ваш није узалуд пред Господом.
