< Зәбур 115 >

1 Бизгә әмәс, и Пәрвәрдигар, бизгә әмәс — Өзгәрмәс муһәббитиң үчүн, һәқиқәт-садақитиң үчүн, Өз намиңға шан-шәрәп кәлтүргәйсән.
Ikke os, Herre! ikke os, men dit Navn give du Ære for din Miskundhed, for din Sandheds Skyld.
2 Әлләр немишкә «Уларниң Худаси қәйәрдә?» дәп [мазақ] қилишиду?
Hvorfor skulle Hedningerne sige: Hvor er nu deres Gud?
3 Бирақ Худайимиз болса әршләрдидур; Немини халиса, У шуни қилғандур.
Men vor Gud er i Himlene, han gør alt, hvad ham behager.
4 Уларниң бутлири болса пәқәт күмүч-алтундин ибарәт, Инсанниң қоллири ясиғинидур, халас.
Deres Billeder ere Sølv og Guld, Menneskehænders Gerning.
5 Уларниң ағзи бар, бирақ сөзләлмәйду; Көзлири бар, көрмәйду;
De have Mund, men kunne ikke tale; de have Øjne, men kunne ikke se.
6 Қулақлири бар, аңлимайду, Бурни бар, пуралмайду;
De have Øren, men kunne ikke høre; de have Næse, men kunne ikke lugte.
7 Қоллири бар, силалмайду; Путлири бар, маңалмайду; Канийидин һеч бир сада чиқармайду.
De have Hænder, men kunne ikke føle; de have Fødder, men kunne ikke gaa; de kunne ikke tale med deres Strube.
8 Уларни ясиғанлар уларға охшаштур, Уларға таянғанларму шундақтур.
Ligesom de ere, saa vorde de, der gøre dem, hver den, som forlader sig paa dem.
9 И Исраил, Пәрвәрдигарға тайиниңлар; У силәргә ярдәм қилғучиңлар һәм қалқиниңлардур.
Israel! forlad dig paa Herren; han er deres Hjælp og deres Skjold.
10 И Һарун җәмәти, Пәрвәрдигарға тайиниңлар; У силәргә ярдәм қилғучи һәм силәрниң қалқиниңлардур.
Arons Hus! forlader eder paa Herren; han er deres Hjælp og deres Skjold.
11 Пәрдәрдигардин әйминидиғанлар, Пәрвәрдигарға тайиниңлар; У силәргә ярдәм қилғучи һәм қалқиниңлардур.
I, som frygte Herren, forlader eder paa Herren; han er deres Hjælp og deres Skjold.
12 Пәрвәрдигар бизни әсләп кәлди; У бәхит ата қилиду; У Исраил җәмәтигә бәхит ата қилиду; У Һарун җәмәтигә бәхит ата қилиду;
Herren kom os i Hu, han skal velsigne, han skal velsigne Israels Hus, han skal velsigne Arons Hus.
13 Пәрвәрдигардин әйминидиғанларға, Чоңлири һәм кичиклиригиму бәхит ата қилиду.
Han skal velsigne dem, som frygte Herren, de smaa med de store.
14 Пәрвәрдигар силәргә қошлап бериду, Силәргә һәм пәрзәнтлириңларға;
Herren formere eder, eder og eders Børn!
15 Силәргә Пәрвәрдигар тәрипидин бәхит ата қилинған, Асман-зиминни Яратқучидин бәрикәтләнгән!
Velsignede være I for Herren, som har gjort Himmel og Jord.
16 Асманлар болса Пәрвәрдигарниң асманлиридур; Бирақ зиминни болса инсан балилириға тапшурғандур.
Himlene ere Herrens Himle, men Jorden gav han Menneskens Børn.
17 Өлүкләр Яһни мәдһийиләлмәйду, Сүкүт дияриға чүшүп кәткәнләрму шундақ;
De døde love ikke Herren, ej heller nogen af dem, som nedfare til det stille.
18 Бирақ бизләр һазирдин башлап Яһқа әбәдил-әбәткичә тәшәккүр-мәдһийә қайтуримиз! Һәмдусана!
Men vi, vi ville love Herren fra nu og indtil evig Tid. Halleluja!

< Зәбур 115 >