< Зәбур 105 >

1 Пәрвәрдигарға тәшәккүр ейтиңлар, Униң намини чақирип илтиҗа қилиңлар, Униң қилғанлирини хәлиқләр арисида аян қилиңлар!
Den gracias a Yavé. Invoquen su Nombre. Proclamen sus obras entre los pueblos.
2 Униңға нахшилар ейтип, Уни күйләңлар; Униң пүткүл карамәт мөҗизилири үстидә сеғинип ойлиниңлар.
Cántenle, cántenle salmos. Hablen de todas sus maravillas.
3 Муқәддәс намидин пәхирлинип даңлаңлар, Пәрвәрдигарни издигүчиләрниң көңли шатлансун!
Gloríense en su santo Nombre. Alégrese el corazón de los que buscan a Yavé.
4 Пәрвәрдигарни һәмдә Униң күчини издәңлар, Дидар-һозурини тохтимай издәңлар.
Busquen a Yavé y su poder. Busquen continuamente su rostro.
5 Униң яратқан мөҗизилирини, Карамәт-аламәтлирини һәм ағзидин чиққан һөкүмлирини әстә тутуңлар,
Recuerden las maravillas que hizo Él, De sus prodigios y de los juicios de su boca,
6 И Униң қули Ибраһим нәсли, Өзи таллиғанлири, Яқупниң оғуллири!
¡Oh ustedes, descendencia de Abraham su esclavo, Hijos de Jacob, su escogido!
7 У, Пәрвәрдигар — Худайимиз, Униң һөкүмлири пүткүл йәр йүзидидур.
Él es Yavé nuestro ʼElohim. En toda la tierra están sus juicios.
8 Өзи түзгән әһдисини әбәдий ядида тутиду — — Бу Униң миң әвлатқичә вәдишләшкән сөзидур, —
Recordó para siempre su Pacto, El Pacto que ordenó para 1.000 generaciones,
9 Йәни Ибраһим билән түзгән әһдиси, Исһаққа ичкән қәсимидур.
Que hizo con Abraham, Y su juramento a Isaac,
10 У буни Яқупқиму низам дәп җәзмләштүрди, Исраилға әбәдий әһдә қилип берип: —
Que estableció a Jacob por estatuto, A Israel como un Pacto sempiterno
11 «Саңа Қанаан зиминини беримән, Уни мирасиң болған несивәң қилимән», — деди,
Al decir: A ti te daré la tierra de Canaán Como porción de tu heredad.
12 — Гәрчә шу чағда уларниң сани аз, Етиварға елинмиған, шу йәрдики мусапирлар болсиму.
Cuando ellos eran unos pocos, En verdad muy pocos, Y forasteros en ella,
13 Улар у жуттин бу жутқа, Бу әлдин у қәбилигә кезип жүрди;
Y vagaban de nación en nación, Y de [un] reino a otro pueblo.
14 У һеч кимниң уларни езишигә йол қоймиди, Уларни дәп падишаларғиму тәнбиһ берип: —
No permitió que alguno los oprimiera. Y por amor a ellos reprendió a reyes.
15 Мән мәсиһ қилғанлиримға тәгмә, Пәйғәмбәрлиримгә яман иш қилма! — деди.
No toquen a mis ungidos, Ni hagan daño a mis profetas.
16 У әшу жутқа ачарчилиқни буйруди, Тирәк болған аш-нанни қурутувәтти.
Trajo hambre sobre la tierra. Destruyó toda provisión de pan.
17 У улардин бурун бир адәмни әвәткән еди, Йүсүп қул қилип сетилған еди.
Envió un varón delante de ellos. A José, vendido como esclavo.
18 Униң путлири зәнҗирдә ағриди, Униң җени төмүргә кирип қисилди;
Afligieron sus pies con grilletes. Él mismo fue puesto en cadenas,
19 Шундақла та өзигә ейтилған вәһий әмәлгә ашурулғичә, Пәрвәрдигарниң сөз-калами уни синап тавлиди;
Hasta que se cumplió su predicción. La Palabra de Yavé lo probó.
20 Пирәвн адәмлирини әвәтип уни бошатқузди, Қовмларниң һөкүмдари уни һөрлүккә чиқарди.
El rey envió y lo soltó. El soberano de pueblos lo libertó.
21 Уни өз ордисиға ғоҗидар қилип қойди, Пүтүн мал-мүлкигә башлиқ қилип тайинлап,
Lo puso como administrador de su casa, Y gobernador de todas sus posesiones,
22 Өз вәзирлирини униң ихтиярида болуп тәрбийилинишкә, Ақсақаллириға даналиқ үгитишкә тапшурди.
Para encarcelar a sus gobernantes Como él quisiera, Y enseñar sabiduría a sus ancianos.
23 Шуниң билән Исраил Мисирға кәлди, Яқуплар Һамниң зиминида мусапир болуп яшиди.
Israel también fue a Egipto, Así que Jacob peregrinó en la tierra de Cam.
24 [Пәрвәрдигар] Өз хәлқини көп нәсиллик қилип, Әзгүчилиридин күчлүк қилди.
Él aumentó a su pueblo grandemente, Hasta que fueron más fuertes que sus adversarios.
25 У [Мисирлиқларниң] қәлбидә Өз хәлқигә нәпрәт һасил қилди, Уларни Өз қуллириға һейлә-микирлик болушқа майил қилди.
Cambió el corazón de éstos Para que aborrecieran a su pueblo, Para que obraran astutamente contra sus esclavos.
26 У Өз қули болған Мусани, Өзиниң таллиғини Һарунни йоллиди.
Envió a Moisés su esclavo, Y a Aarón, al cual escogió.
27 Улар [Мисирда] илаһий аламәтләрни аян қилип, Һам зиминида униң мөҗизилирини орнатти.
Puso en ellos las palabras de sus señales, Y sus maravillas en la tierra de Cam.
28 Пәрвәрдигар қараңғулуқни әвәтип, [Зиминни] зулмәткә қаплитивәтти; [Мисирлиқлар] Униң әмригә қарши турған әмәсму?
Envió oscuridad y oscureció. Y ellos no fueron rebeldes a las Palabras de Él.
29 У уларниң сулирини қанға айландурди, Белиқлирини қурутивәтти.
Convirtió sus aguas en sangre Y mató sus peces.
30 Уларниң йәрлирини миж-миж пақилар басти, Шаһ-әмирлириниң һуҗрилириғиму улар толуп кәтти.
Llenó su tierra de ranas Hasta en las alcobas de sus reyes.
31 У бир сөз биләнла, ғуж-ғуж чивинлар бесип кәлди; Һәммә булуң-пучқақларда ғиң-ғиң учар чүмүлиләр.
Habló, y llegaron enjambres de moscas y piojos en todo su territorio.
32 У ямғурниң орниға мөлдүр яғдуруп, Бу зиминға ялқунлуқ от чүшүрди.
Les dio lluvia de granizo y llamas de fuego en su tierra.
33 У үзүм таллирини, әнҗур дәрәқлирини урди, Зиминдики дәрәқләрни сундурувәтти.
Destrozó sus viñas y sus higueras Y quebró los árboles de su territorio.
34 У бир сөз қилиши биләнла, чекәткиләр кәлди, Сансиз жутқур һашарәтләр мижилдап,
Habló, y llegaron saltamontes y pulgones sinnúmero,
35 Зиминида бар болған гияларни жутувәтти, Етизларниң барлиқ һосуллирини йәп түгәтти.
Y devoraron toda la vegetación en su tierra Y se comieron el fruto de su suelo.
36 [Ахирда] зиминидики барлиқ тунҗа туғулғанларни, Уларниң ғурури болған биринчи оғул балилирини қиривәтти.
Golpeó también a todo primogénito en su tierra, Las primicias de todo su vigor.
37 Өз хәлқини болса, алтун-күмүчләрни көтәргүзүп чиқарди, Қәбилилиридә бирисиму жиқилип чүшүп қалғини йоқ.
Luego los sacó con plata y oro. Entre sus tribus no hubo quien tropezara.
38 Уларниң чиққиниға Мисир хошал болди, Чүнки уларниң вәһимиси [Мисирлиқларға] чүшти.
Egipto se alegró de que salieran, Porque su terror había caído sobre ellos.
39 У уларға булутни сайивән болушқа, Отни түндә нур болушқа бәрди.
Extendió una nube como cubierta Y fuego para iluminar la noche.
40 Улар сориди, У бөдиниләрни чиқарди, Уларни самавий нан билән қандурди.
Pidieron, Y Él atrajo codornices Y los sació de pan del cielo.
41 У ташни ярди, сулар булдуқлап чиқти; Қақаслиқта дәриядәк ақти.
Abrió la peña, Y brotaron aguas. Corrieron por los sequedales [como] un río.
42 Чүнки У бәргән муқәддәс сөзини, Өз қули Ибраһимни әстә тутти.
Porque recordó su santa Promesa [Dada] a su esclavo Abraham.
43 У хәлқини шат-хурамлиқ билән, Өз таллиғинини шатиянә тәнтәниләр билән [азадлиққа] чиқарди.
Sacó a su pueblo con gozo, Con canto de júbilo a sus escogidos.
44 У уларға әлләрниң зиминлирини берип, Уларни хәлиқләрниң әҗир-меһнәтлиригә муйәссәр қилди,
Y también les dio las tierras de las naciones, Y tomaron posesión del trabajo de los pueblos,
45 Бу, уларниң Униң бәлгүлимилирини тутуп, Қанунлириға итаәт қилиши үчүн еди! Һәмдусана!
Para que guardaran sus Estatutos, Y observaran sus Leyes. ¡Alaben a YA!

< Зәбур 105 >