< San Lucas 1 >

1 Puesto que muchos han tratado de poner en orden un relato de las cosas completamente ciertas entre nosotros,
Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,
2 como nos las transmitieron los que desde el principio fueron testigos oculares y servidores de la Palabra,
Као што нам предаше који испрва сами видеше и слуге речи бише:
3 a mí también me pareció bien, después de investigar con diligencia todas las cosas desde el principio, escribírtelas en orden, excelentísimo Teófilo,
Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,
4 para que conozcas exactamente la verdad con respecto a las cosas en las cuales fuiste instruido.
Да познаш темељ оних речи којима си се научио.
5 Hubo en los días de Herodes, rey de Judea, un sacerdote llamado Zacarías, de la clase de Abías. Su esposa Elisabet era de la descendencia de Aarón.
У време Ирода цара јудејског беше неки свештеник од реда Авијиног, по имену Зарија, и жена његова од племена Ароновог, по имену Јелисавета.
6 Ambos eran justos delante de Dios y vivían de manera irreprochable según todos los Mandamientos y Ordenanzas del Señor.
А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповестима и уредбама Господњим без мане.
7 No tenían hijos, porque Elisabet era estéril, y ambos de edad avanzada.
И не имаху деце; јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ стари.
8 Aconteció que al ministrar él como sacerdote delante de Dios,
И догоди се, кад он служаше по свом реду пред Богом,
9 en el turno de su clase de oficio sacerdotal, cuando entró en el Santuario del Señor, le cayó en suerte ofrecer una ofrenda de incienso.
Да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.
10 Todo el pueblo hablaba con Dios afuera a la hora del incienso.
И све мноштво народа беше напољу и мољаше се Богу у време кађења.
11 Entonces se le apareció en pie un ángel del Señor a [la] derecha del altar del incienso.
А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионог.
12 Cuando Zacarías [lo] vio se perturbó y se llenó de temor.
И кад га виде Зарија уплаши се и страх нападе на њ.
13 Pero el ángel le dijo: No temas, Zacarías, porque fue oída tu conversación con Dios. Tu esposa Elisabet te dará a luz un hijo y lo llamarás Juan.
А анђео рече му: Не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован.
14 Será para ti gozo y alegría, y muchos se regocijarán por su nacimiento,
И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу.
15 porque será grande delante del Señor. No beberá vino ni licor, y será lleno del Espíritu Santo aun desde el vientre de su madre.
Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вино ни сикер; и напуниће се Духа Светог још у утроби матере своје;
16 Y muchos de los hijos de Israel volverán al Señor su Dios.
И многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховом;
17 Éste irá delante del Señor con [el ]espíritu y poder de Elías, para volver corazones de padres a hijos, y de desobedientes a [la ]prudencia de [los ]justos, a fin de preparar un pueblo dispuesto para [el] Señor.
И он ће напред доћи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца к деци и невернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.
18 Zacarías preguntó al ángel: ¿Cómo será esto? Porque yo y mi esposa somos ancianos.
И рече Зарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер сам стар и жена је моја временита.
19 Y el ángel le respondió: Yo soy Gabriel, el que está en la presencia de Dios, y fui enviado para hablar contigo y anunciarte estas Buenas Noticias.
И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.
20 Por cierto, quedarás mudo y no podrás hablar hasta el día cuando sucedan estas cosas, por cuanto no creíste mis palabras, las cuales se cumplirán a su debido tiempo.
И ево, онемећеш и нећеш моћи говорити до оног дана док се то не збуде; јер ниси веровао мојим речима које ће се збити у своје време.
21 El pueblo esperaba a Zacarías y extrañaba que demoraba en el Santuario.
И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.
22 Cuando salió no podía hablarles. Comprendieron que había tenido una visión en el Santuario, porque les hablaba por señas y continuaba mudo.
А изишавши не могаше да им говори; и разумеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нем.
23 Aconteció que al cumplirse los días de su ministerio, fue a su casa.
И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој.
24 Después de estos días, su esposa Elisabet concibió. Se recluyó cinco meses y decía:
А после ових дана, затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи:
25 Así hizo conmigo [el] Señor en los días cuando me miró para quitarme una afrenta entre [los] hombres.
Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.
26 El sexto mes Dios envió al ángel Gabriel a Nazaret de Galilea,
А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски по имену Назарет
27 a una virgen comprometida con un hombre cuyo nombre era José, de la casa de David. El nombre de la virgen era María.
К девојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидовог; и девојци беше име Марија.
28 Cuando entró adonde estaba ella, dijo: ¡Regocíjate, muy favorecida! ¡El Señor está contigo!
И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.
29 Ella se turbó mucho por esta palabra y se preguntaba de qué clase sería esta salutación.
А она, видевши га, поплаши се од речи његове и помисли: Какав би ово био поздрав?
30 Pero el ángel le dijo: ¡No temas, María, porque hallaste gracia ante Dios!
И рече јој анђео: Не бој се, Марија! Јер си нашла милост у Бога.
31 Mira, concebirás y darás a luz un Hijo. Llamarás su Nombre Jesús.
И ево затруднећеш, и родићеш Сина, и надени Му име Исус.
32 Éste será grande y será llamado Hijo del Altísimo. [El] Señor Dios le dará el trono de David su antepasado.
Он ће бити велики, и назваће се Син Највишега, и даће Му Господ Бог престо Давида оца Његовог;
33 Reinará sobre la casa de Jacob por los siglos y su reino no tendrá fin. (aiōn g165)
И цароваће у дому Јаковљевом вавек, и царству Његовом неће бити краја. (aiōn g165)
34 Entonces María preguntó al ángel: ¿Cómo será esto? Porque no me he unido a un hombre.
А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?
35 El ángel le respondió: [El] Espíritu Santo vendrá sobre ti, y [el] poder del Altísimo te hará sombra, por lo cual también el Santo Ser que nacerá será llamado Hijo de Dios.
И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишег осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји.
36 Y mira, tu parienta Elisabet también concibió un hijo en su vejez, y éste es [el] sexto mes para la estéril.
И ево Јелисавета, твоја тетка, и она затрудне сином у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом.
37 Porque para Dios ninguna cosa es imposible.
Јер у Бога све је могуће што каже.
38 Entonces María contestó: Aquí está la esclava del Señor. Que se haga conmigo según tu palabra. Y el ángel se retiró.
А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. И анђео отиде од ње.
39 En aquellos días, María fue de prisa a una ciudad en la región montañosa de Judá.
А Марија уставши оних дана, отиде брзо у горњу земљу, у град Јудин.
40 Entró en la casa de Zacarías y saludó a Elisabet.
И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом.
41 Aconteció que cuando Elisabet oyó el saludo de María, la criatura saltó en su vientre, y Elisabet fue llena del Espíritu Santo.
И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се напуни Духа Светог,
42 Y exclamó a gran voz: ¡Bendita tú entre [las] mujeres, y bendito el fruto de tu vientre!
И повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.
43 ¿Por qué se me [concede] que venga a mí la madre de mi Señor?
И откуд мени ово да дође мати Господа мог к мени?
44 Porque mira, cuando la voz de tu saludo llegó a mis oídos, la criatura saltó de regocijo en mi vientre.
Јер гле, кад дође глас честитања твог у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој.
45 ¡Inmensamente feliz la que creyó que se cumplirán las cosas que se le dijeron de parte del Señor!
И благо оној која верова, јер ће се извршити шта јој каза Господ.
46 Entonces María exclamó: Mi alma engrandece al Señor,
И рече Марија: Велича душа моја Господа;
47 Y mi espíritu se regocija en Dios mi Salvador.
И обрадова се дух мој Богу Спасу мом,
48 Porque miró la humilde condición de su esclava, Pues ciertamente desde ahora Todas las generaciones me llamarán inmensamente feliz.
Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, одсад ће ме звати блаженом сви нараштаји;
49 Porque me concedió grandes cosas el Poderoso. ¡Santo es su Nombre!
Што ми учини величину силни, и свето име Његово;
50 Su misericordia es de generación a generación Para los que le temen.
И милост је Његова од кољена на кољено онима који Га се боје.
51 Hizo proeza con su brazo. Esparció a los soberbios en la intención de su corazón.
Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихових.
52 Derribó de [sus] tronos a los poderosos, Y exaltó a los humildes.
Збаци силне с престола, и подиже понижене.
53 A los que tienen hambre colmó de bienes, Y a los ricos envió vacíos.
Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.
54 Al recordar [su] misericordia Ayudó a Israel su esclavo,
Прими Израиља, слугу свог, да се опомене милости.
55 Como habló a nuestros antepasados, A Abraham y a su descendencia para siempre. (aiōn g165)
Као што говори оцима нашим, Аврааму и семену његовом довека. (aiōn g165)
56 María permaneció con ella como tres meses, y regresó a su casa.
Марија пак седи с њом око три месеца, и врати се кући својој.
57 Entonces se le cumplió a Elisabet el tiempo del parto y dio a luz un hijo.
А Јелисавети дође време да роди, и роди сина.
58 Sus vecinos y parientes oyeron que [el] Señor engrandeció su misericordia, y se gozaban con ella.
И чуше њени суседи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.
59 Sucedió que al octavo día fueron a circuncidar al niño, y lo llamaban Zacarías, con el nombre de su padre.
И у осми дан дођоше да обрежу дете, и хтеше да му надену име оца његовог, Зарија.
60 Pero intervino su madre: ¡No, se llamará Juan!
И одговарајући мати његова рече: Не, него да буде Јован.
61 Y le dijeron: Nadie hay de tu familia que tenga ese nombre.
И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да му је такво име.
62 Por señas le preguntaban a su padre cómo deseaba llamarlo.
И намигиваху оцу његовом како би он хтео да му надену име.
63 Entonces él pidió una tablilla y escribió: Juan es su nombre. Y todos se asombraron.
И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.
64 Al instante fue abierta su boca, y su lengua hablaba y bendecía a Dios.
И одмах му се отворише уста и језик његов и говораше хвалећи Бога.
65 Hubo un temor en todos los que vivían alrededor de ellos, y en toda la región montañosa de Judea se comentaban todas estas cosas.
И уђе страх у све суседе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај.
66 Todos los que [las] oían [las] tenían en su corazón y decían: ¿Quién, pues, será este niño? Porque [la] mano del Señor ciertamente estaba con él.
И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: Шта ће бити из овог детета? И рука Господња беше са њим.
67 Y su padre Zacarías fue lleno del Espíritu Santo y profetizó:
И Зарија отац његов напуни се Духа Светог, и пророкова говорећи:
68 Bendito el Señor Dios de Israel, Quien visitó y redimió a su pueblo.
Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој,
69 Nos levantó un Cuerno de salvación En [la] casa de David su esclavo.
И подиже нам рог спасења у дому Давида слуге свог,
70 Como habló por boca de sus santos profetas, desde tiempo antiguo: (aiōn g165)
Као што говори устима светих пророка својих од века (aiōn g165)
71 Salvación de nuestros enemigos Y de [la] mano de todos los que nos aborrecen,
Да ће нас избавити од наших непријатеља и из руку свих који мрзе на нас;
72 Para tener misericordia con nuestros antepasados Y recordar su santo Pacto.
Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светог завета свог,
73 El juramento que hizo a nuestro antepasado Abraham
Клетве којом се клео Аврааму оцу нашем да ће нам дати
74 De librarnos de mano de [los] enemigos, Y concedernos que le sirvamos sin temor
Да се избавимо из руку непријатеља својих, и да му служимо без страха,
75 En santidad y justicia delante de Él Todos nuestros días.
И у светости и у правди пред Њим док смо год живи.
76 ¡Y tú, niño, serás llamado profeta del Altísimo! Porque irás delante del Señor Para preparar sus caminos
И ти, дете, назваћеш се пророк Највишега; јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да Му приправиш пут;
77 Y dar conocimiento de salvación Y perdón de pecados a su pueblo,
Да даш разум спасења народу његовом за опроштење греха њихових,
78 A causa de [la] entrañable misericordia de nuestro Dios Con la cual la Aurora nos visitará desde [lo] alto,
По дубокој милости Бога нашег, по којој нас је походио исток с висине;
79 A fin de dar luz a los que viven en oscuridad y sombra de muerte, Y guiar nuestros pies hacia [el] camino de paz.
Да обасјаш оне који седе у тами и у сену смртном; да упутиш ноге наше на пут мира.
80 Y el niño crecía y se fortalecía en espíritu, y estuvo en los lugares despoblados hasta [el] día de su manifestación a Israel.
А дете растијаше и јачаше духом, и беше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.

< San Lucas 1 >