1 Corintios 4

1 Así que, considérenos los hombres como esclavos de Cristo y administradores de los secretos de Dios no revelados.

Тако да нас држе људи као слуге Христове и приставе тајна Божијих.

2 Además, se requiere de los administradores que cada uno sea fiel.

А од пристава се не тражи више ништа, него да се ко веран нађе.

3 Para mí es de poca importancia que sea evaluado por ustedes o por tribunal humano. Ni siquiera me evalúo a mí mismo.

А ја мало марим што ме судите ви или човечији дан; а ни сам себе не судим.

4 Porque de [nada de esto] estoy consciente, de nada puedo justificarme. Sin embargo, el Señor es Quien me evalúa.

Јер не знам ништа на себи; но зато нисам оправдан, али Онај који мене суди Господ је.

5 Así que, no juzguen algo antes de tiempo. Esperen hasta que venga [el] Señor, Quien demostrará lo escondido en la oscuridad y los motivos de los corazones. Entonces cada uno recibirá la aprobación de Dios.

Зато не судите ништа пре времена, докле Господ не дође, који ће изнети на видело што је сакривено у тами и објавиће савете срдачне и тада ће похвала бити сваком од Бога.

6 Hermanos, estas cosas me las apliqué a mí mismo y a Apolos por causa de ustedes, para que por medio de nosotros aprendan a no pensar más allá de lo que está escrito a fin de que no sean arrogantes [los] unos contra [los] otros.

А ово, браћо моја, приговорих себи и Аполу вас ради, да се од нас научите да не мислите за себе више него што је написано, и да се кога ради не надимате један на другог.

7 Porque ¿quién te considera superior? ¿Qué tienes que no recibiste? Y si lo recibiste, ¿por qué te enorgulleces como si no lo hubieras recibido?

Јер ко тебе повишује? Шта ли имаш што ниси примио? А ако си примио, што се хвалиш као да ниси примио?

8 Ya están saciados. Ya enriquecieron. Ya reinaron sin nosotros. ¡Ojalá reinen para que nosotros también reinemos con ustedes!

Ето сте сити, ето се обогатисте, без нас царујете. О да бисте царовали, да бисмо и ми с вама царовали!

9 Porque pienso que Dios nos exhibió a [los] apóstoles en último lugar, como a sentenciados a muerte, porque fuimos un espectáculo para el mundo, para [los] ángeles y para [los] seres humanos.

Јер мислим да Бог нас апостоле најстражње постави, као оне који су на смрт осуђени; јер бисмо гледање и свету и анђелима и људима.

10 Nosotros somos necios por causa de Cristo, pero ustedes, prudentes en Cristo. Nosotros somos débiles, pero ustedes, fuertes; ustedes, honrados, pero a nosotros se nos deshonra.

Ми смо будале Христа ради, а ви сте мудри у Христу; ми слаби, а ви јаки; ви славни, а ми срамотни.

11 Hasta ahora padecemos hambre y sed, nos vestimos pobremente, se nos golpea a puñetazos, no tenemos dónde vivir,

До овог часа и гладујемо, и трпимо жеђ, и голотињу, и муке и потуцамо се,

12 luchamos y trabajamos con las propias manos. Cuando nos maldicen, bendecimos. Cuando nos persiguen, soportamos.

И трудимо се радећи својим рукама. Кад нас псују, благосиљамо; кад нас гоне трпимо;

13 Cuando somos difamados, respondemos con bondad. Hasta ahora somos como la escoria del mundo, desecho de todos.

Кад хуле на нас, молимо; постасмо као сметлиште света, по коме сви газе досад.

14 No les escribo esto para avergonzarlos, sino para amonestarlos como a hijos míos amados.

Не пишем ја ово да посрамим вас, него вас учим као своју љубазну децу.

15 Porque ustedes, aunque tuvieran 10.000 maestros en Cristo, no [tienen] muchos padres, porque en Cristo Jesús yo soy su padre por medio de las Buenas Noticias.

Јер ако имате и триста учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас ја у Христу Исусу родих јеванђељем.

16 Por tanto los exhorto: Sean imitadores de mí.

Него вас молим, угледајте се на мене као и ја на Христа.

17 Por esto les envío a Timoteo, quien es mi hijo amado y fiel en el Señor, el cual les recordará mi manera de actuar en Cristo, cómo enseño en toda iglesia dondequiera.

Зато послах к вама Тимотија, који ми је син љубазни и верни у Господу; он ће вам опоменути путеве моје који су у Христу Исусу, као што свуда и у свакој цркви учим.

18 Y algunos se envanecieron porque yo no los visito.

Неки се надуше као да ја нећу доћи к вама.

19 Pero los visitaré pronto cuando el Señor quiera y no conoceré las palabras de los envanecidos, sino su poder.

Али ћу вам доћи скоро, ако Бог да, и нећу гледати на речи оних што су се надули, него на силу.

20 Porque el reino de Dios no consiste en palabras, sino en poder.

Јер царство Божије није у речи него у сили.

21 ¿Quieren que vaya a ustedes con vara, o con amor y espíritu de mansedumbre?

Шта хоћете? Да дођем к вама с прутом или с љубави и духом кротости?