< Книга Екклезиаста 11 >

1 Посли хлеб твой на лице воды, яко во множестве дний обрящеши его.
Mitte panem tuum super transeuntes aquas: quia post tempora multa invenies illum.
2 Даждь часть седмим и осмим, яко не веси, что будет лукаво на земли.
Da partes septem, necnon et octo: quia ignoras quid futurum sit mali super terram.
3 Аще исполнятся облацы дождя, на землю изливают: и аще падет древо на юг, и аще на север, на месте, идеже падет древо, тамо будет.
Si repletae fuerint nubes, imbrem super terram effundent. Si ceciderit lignum ad Austrum, aut ad Aquilonem, in quocumque loco ceciderit, ibi erit.
4 Блюдый ветра не сеет, и сматряяй во облацех не пожнет.
Qui observat ventum, non seminat: et qui considerat nubes, numquam metet.
5 В нихже несть ведый, кии путь духа, якоже кости во чреве раждающия: тако не уразумееши дел Божиих, елика сотворит всяческая.
Quomodo ignoras quae sit via spiritus, et qua ratione compingantur ossa in ventre praegnantis; sic nescis opera Dei, qui fabricator est omnium.
6 В заутрии сей семя твое, и в вечер да не оставляет рука твоя: яко не веси, кое произыдет сие или оно, и аще обоя вкупе благая.
Mane semina semen tuum, et vespere ne cesset manus tua: quia nescis quid magis oriatur, hoc aut illud: et si utrumque simul, melius erit.
7 И сладко свет, и благо очима зрети солнце:
Dulce lumen, et delectabile est oculis videre solem.
8 яко аще и многа лета поживет человек, и о всех сих возвеселится, и помянет дни тмы, яко мнози будут: все грядущее суета.
Si annis multis vixerit homo, et in his omnibus laetatus fuerit, meminisse debet tenebrosi temporis, et dierum multorum: qui cum venerint, vanitatis arguentur praeterita.
9 Веселися, юноше, во юности твоей, и да ублажит тя сердце твое во днех юности твоея, и ходи в путех сердца твоего непорочен и не в видении очию твоею: и разумей, яко о всех сих приведет тя Бог на суд:
Laetare ergo iuvenis in adolescentia tua, et in bono sit cor tuum in diebus iuventutis tuae, et ambula in viis cordis tui, et in intuitu oculorum tuorum: et scito quod pro omnibus his adducet te Deus in iudicium.
10 и отстави ярость от сердца твоего, и отрини лукавство от плоти твоея: яко юность и безумие суета.
Aufer iram a corde tuo, et amove malitiam a carne tua. Adolescentia enim et voluptas vana sunt.

< Книга Екклезиаста 11 >