Песма над песмама 2

1 Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.

Soy sólo una flor de la llanura de Sharon, un lirio que se encuentra en los valles.

2 Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.

Al igual que un lirio destaca entre las zarzas, tú, querida, destacas entre las demás mujeres.

3 Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.

Mi amor es como un manzano entre los árboles del bosque, comparado con otros jóvenes. Me gusta sentarme a su sombra y su fruta me sabe dulce.

4 Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.

Me llevó a beber de su vino, queriendo demostrar su amor por mí.

5 Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.

Aliméntame con pasas para darme energía, dame manzanas para reanimarme, porque el amor me ha debilitado!

6 Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.

Sostiene mi cabeza con su mano izquierda, y me estrecha con la derecha.

7 Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.

Mujeres de Jerusalén, júrenme por las gacelas o los ciervos salvajes que no molestarán nuestro amor hasta el momento oportuno.

8 Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.

Escuchen. ¡Oigo la voz de mi amor! Miren, ahí viene, saltando sobre las montañas, brincando sobre las colinas-

9 Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.

¡Mi amor es como una gacela o un ciervo joven! Miren, está ahí, parado detrás de nuestra pared, mirando a través de la ventana, asomándose a través de la pantalla.

10 Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.

Mi amor me llama: “¡Levántate, cariño mío, mi hermosa niña, y ven conmigo! ¡Sólo mira!

11 Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.

El invierno ha terminado; las lluvias han terminado y se han ido.

12 Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.

Las flores florecen por todas partes; ha llegado el tiempo del canto de los pájaros; la llamada de la tórtola se oye en el campo.

13 Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.

Las higueras empiezan a producir frutos maduros, mientras las vides florecen, desprendiendo su fragancia. Levántate, querida, mi hermosa niña, y ven conmigo!”

14 Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.

Mi paloma está fuera de la vista en las grietas de la roca, en los escondites del acantilado. Por favor, ¡déjame verte! ¡Deja que te escuche! ¡Porque hablas tan dulcemente, y te ves tan hermosa!

15 Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.

Atrapa a los zorros ¡por nosotros, todos los zorritos que vienen y destruyen las viñas, nuestras viñas que están en flor!

16 Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.

¡Mi amor es mío, y yo soy suya! Él se alimenta entre los lirios,

17 Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.

hasta que sopla la brisa de la mañana y desaparecen las sombras. Vuelve a mí, amor mío, y sé como una gacela o un joven ciervo en las montañas partidas.