Псалми 90
1 Господе! Ти си нам уточиште од колења до колења.
Oh ʼAdonay, Tú fuiste nuestro Refugio en todas las generaciones.
2 Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.
Antes que nacieran las montañas, O formaras la tierra y el mundo, Desde la eternidad y hasta la eternidad, Tú eres ʼEL.
3 Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!
Devuelves el hombre al polvo, Y dices: Conviértanse, hijos de hombres.
4 Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.
Porque 1.000 años delante de tus ojos son como el día de ayer que pasó, O como una de las vigilias de la noche.
5 Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,
Los arrastras con torrentes de agua. Son como un sueño. Son como la hierba que crece en la mañana.
6 Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.
En la mañana reverdece y florece, Hacia la llegada de la noche se marchita y se seca.
7 Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.
Porque somos consumidos con tu ira, Y con tu furor somos turbados.
8 Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.
Colocaste nuestras iniquidades ante Ti, Nuestras cosas ocultas a la luz de tu rostro.
9 Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас.
Porque todos nuestros días declinan a causa de tu ira. Terminamos nuestros años como un suspiro.
10 Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.
Los días de nuestra vida son 70 años, Y en los robustos, 80 años. Sin embargo, su fortaleza es molestia y trabajo, Porque pronto pasan y volamos.
11 Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?
¿Quién entiende el poder de tu ira Y tu indignación como debes ser temido?
12 Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.
Enséñanos a contar nuestros días De tal modo que traigamos al corazón sabiduría.
13 Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.
Vuélvete, oh Yavé. ¿Hasta cuándo? Ten compasión de tus esclavos.
14 Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.
En la mañana sácianos de tu misericordia, Y cantaremos y nos alegraremos todos nuestros días.
15 Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.
Alégranos según los días que nos afligiste, Y los años en los cuales vimos el mal.
16 Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим.
Que tu obra aparezca en tus esclavos, Y tu majestad en sus hijos.
17 Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.
Sea la gracia de ʼAdonay nuestro ʼElohim sobre nosotros, Y nos confirme la obra de nuestras manos. ¡Sí, confirma la obra de nuestras manos!
