Псалми 88
1 Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
Una canción. Un salmo de los descendientes de Coré. Para el director del coro. Al son de “Mahalath Leannoth”. Un masquil por Hemán el ezraíta Señor, Dios de mi salvación, clamo a ti de día y de noche.
2 Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
Por favor escucha mi oración; escucha mis palabras de súplica.
Mi vida está llena de problemas, y mi muerte se acerca. (Sheol h7585)
4 Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
Soy contado entre los moribundos; un hombre sin fuerzas.
5 Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
Soy abandonado entre los muertos, tendido como un cadáver en la tumba, olvidado y dejado a tu cuidado.
6 Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
Me has puesto en un pozo profundo, entre las penumbras.
7 Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
Tu hostilidad me maltrata; me estás ahogando entre tus olas abrumadoras. (Selah)
8 Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
Has hecho que mis enemigos me eviten, haciéndome repulsivo a sus vistas. Estoy atrapado, no puedo huir.
9 Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
Señor, he llorado suplicándote cada día por ayuda, extendiendo mis manos hacia ti.
10 Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
¿Haces milagros entre los muertos? ¿Se levantan los muertos para alabarte? (Selah)
11 Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
Tu gran amor, ¿Se menciona en la tumba? Tu fidelidad, ¿Es discutida en lugar de destrucción?
12 Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
¿Las cosas maravillosas que haces son conocidas en las tinieblas? ¿Tu bondad es conocida en la tierra del olvido?
13 Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
Pero clamo a ti pidiendo ayuda; cada mañana oro a ti.
14 Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
Señor, ¿Por qué me rechazas? ¿Por qué te alejas de mí?
15 Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
He estado enfermo desde que era joven, a menudo estuve a las puertas de la muerte. He tenido que soportar las cosas terribles que me has hecho. ¡Estoy desesperado!
16 Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
Tu ira me ha vencido; las cosas terribles que haces me han destruido.
17 Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
Ellos me rodean constantemente como aguas de una inundación, succionándome.
18 Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
Has hecho que mi familia y mis amigos se alejen. La oscuridad es mi única amiga.
