Псалми 78

1 Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.

Psalmus. Intellectus Asaph. Attendite popule meus legem meam: inclinate aurem vestram in verba oris mei.

2 Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.

Aperiam in parabolis os meum: loquar propositiones ab initio.

3 Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,

Quanta audivimus et cognovimus ea: et patres nostri narraverunt nobis.

4 Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.

Non sunt occultata a filiis eorum, in generatione altera. Narrantes laudes Domini, et virtutes eius, et mirabilia eius quae fecit.

5 Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;

Et suscitavit testimonium in Iacob: et legem posuit in Israel. Quanta mandavit patribus nostris nota facere ea filiis suis:

6 Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.

ut cognoscat generatio altera. Filii qui nascentur, et exurgent, et narrabunt filiis suis,

7 Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;

Ut ponant in Deo spem suam, et non obliviscantur operum Dei: et mandata eius exquirant.

8 И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.

Ne fiant sicut patres eorum: generatio prava et exasperans. Generatio, quae non direxit cor suum: et non est creditus cum Deo spiritus eius.

9 Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.

Filii Ephrem intendentes et mittentes arcum: conversi sunt in die belli.

10 Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.

Non custodierunt testamentum Dei, et in lege eius noluerunt ambulare.

11 Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,

Et obliti sunt benefactorum eius, et mirabilium eius quae ostendit eis.

12 Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;

Coram patribus eorum fecit mirabilia in terra Aegypti, in campo Taneos.

13 Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;

Interrupit mare, et perduxit eos: et statuit aquas quasi in utre.

14 И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;

Et deduxit eos in nube diei: et tota nocte in illuminatione ignis.

15 Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;

Interrupit petram in eremo: et adaquavit eos velut in abysso multa.

16 Изводи потоке из камена, и води воду рекама.

Et eduxit aquam de petra: et deduxit tamquam flumina aquas.

17 Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.

Et apposuerunt adhuc peccare ei: in iram excitaverunt Excelsum in inaquoso.

18 И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,

Et tentaverunt Deum in cordibus suis: ut peterent escas animabus suis.

19 И викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"

Et male locuti sunt de Deo: dixerunt: Numquid poterit Deus parare mensam in deserto?

20 Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?

Quoniam percussit petram, et fluxerunt aquae, et torrentes inundaverunt. Numquid et panem poterit dare, aut parare mensam populo suo?

21 Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.

Ideo audivit Dominus, et distulit: et ignis accensus est in Iacob, et ira ascendit in Israel:

22 Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.

Quia non crediderunt in Deo, nec speraverunt in salutari eius:

23 Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,

Et mandavit nubibus desuper, et ianuas caeli aperuit.

24 И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.

Et pluit illis manna ad manducandum, et panem caeli dedit eis.

25 Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.

Panem angelorum manducavit homo: cibaria misit eis in abundantia.

26 Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;

Transtulit Austrum de caelo: et induxit in virtute sua Africum.

27 И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;

Et pluit super eos sicut pulverem carnes, et sicut arenam maris volatilia pennata.

28 Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.

Et ceciderunt in medio castrorum eorum: circa tabernacula eorum.

29 И наједоше се и даде им шта су желели.

Et manducaverunt et saturati sunt nimis, et desiderium eorum attulit eis:

30 Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,

non sunt fraudati a desiderio suo. Adhuc escae eorum erant in ore ipsorum,

31 Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.

et ira Dei ascendit super eos. Et occidit pingues eorum, et electos Israel impedivit.

32 Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.

In omnibus his peccaverunt adhuc: et non crediderunt in mirabilibus eius.

33 И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.

Et defecerunt in vanitate dies eorum: et anni eorum cum festinatione.

34 Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;

Cum occideret eos, quaerebant eum: et revertebantur, et diluculo veniebant ad eum.

35 И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.

Et rememorati sunt quia Deus adiutor est eorum: et Deus excelsus redemptor eorum est.

36 Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.

Et dilexerunt eum in ore suo, et lingua sua mentiti sunt ei:

37 А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.

Cor autem eorum non erat rectum cum eo: nec fideles habiti sunt in testamento eius.

38 Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.

Ipse autem est misericors, et propitius fiet peccatis eorum: et non disperdet eos. Et abundavit ut averteret iram suam: et non accendit omnem iram suam:

39 Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.

Et recordatus est quia caro sunt: spiritus vadens, et non rediens.

40 Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!

Quoties exacerbaverunt eum in deserto, in iram concitaverunt eum in inaquoso?

41 Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.

Et conversi sunt, et tentaverunt Deum: et sanctum Israel exacerbaverunt.

42 Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,

Non sunt recordati manus eius, die qua redemit eos de manu tribulantis,

43 У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;

Sicut posuit in Aegypto signa sua, et prodigia sua in campo Taneos.

44 И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.

Et convertit in sanguinem flumina eorum, et imbres eorum, ne biberent.

45 Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.

Misit in eos cynomyiam, et comedit eos: et ranam, et disperdidit eos.

46 Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.

Et dedit aerugini fructus eorum: et labores eorum locustae.

47 Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.

Et occidit in grandine vineas eorum: et moros eorum in pruina.

48 Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.

Et tradidit grandini iumenta eorum: et possessionem eorum igni.

49 Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.

Misit in eos iram indignationis suae: indignationem, et iram, et tribulationem: immissiones per angelos malos.

50 Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.

Viam fecit semitae irae suae, non pepercit a morte animabus eorum: et iumenta eorum in morte conclusit.

51 Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.

Et percussit omne primogenitum in terra Aegypti: primitias omnis laboris eorum in tabernaculis Cham.

52 И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.

Et abstulit sicut oves populum suum: et perduxit eos tamquam gregem in deserto.

53 Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.

Et eduxit eos in spe, et non timuerunt: et inimicos eorum operuit mare.

54 И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.

Et induxit eos in montem sanctificationis suae, montem, quem acquisivit dextera eius. Et eiecit a facie eorum Gentes: et sorte divisit eis terram in funiculo distributionis.

55 Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.

Et habitare fecit in tabernaculis eorum tribus Israel.

56 Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.

Et tentaverunt, et exacerbaverunt Deum excelsum: et testimonia eius non custodierunt.

57 Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.

Et averterunt se, et non servaverunt pactum: quemadmodum patres eorum, conversi sunt in arcum pravum.

58 Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.

In iram concitaverunt eum in collibus suis: et in sculptilibus suis ad aemulationem eum provocaverunt.

59 Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.

Audivit Deus, et sprevit: et ad nihilum redegit valde Israel.

60 Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.

Et repulit tabernaculum Silo, tabernaculum suum, ubi habitavit in hominibus.

61 И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.

Et tradidit in captivitatem virtutem eorum: et pulchritudinem eorum in manus inimici.

62 И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.

Et conclusit in gladio populum suum: et hereditatem suam sprevit.

63 Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;

Iuvenes eorum comedit ignis: et virgines eorum non sunt lamentatae.

64 Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.

Sacerdotes eorum in gladio ceciderunt: et viduae eorum non plorabantur.

65 Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.

Et excitatus est tamquam dormiens Dominus, tamquam potens crapulatus a vino.

66 И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.

Et percussit inimicos suos in posteriora: opprobrium sempiternum dedit illis.

67 И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.

Et repulit tabernaculum Ioseph: et tribum Ephraim non elegit:

68 Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.

Sed elegit tribum Iuda, montem Sion quem dilexit.

69 И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.

Et aedificavit sicut unicornium sanctificium suum in terra, quam fundavit in saecula.

70 И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,

Et elegit David servum suum, et sustulit eum de gregibus ovium: de post foetantes accepit eum.

71 И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.

Pascere Iacob servum suum, et Israel hereditatem suam:

72 И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.

Et pavit eos in innocentia cordis sui: et in intellectibus manuum suarum deduxit eos.