Псалми 77

1 Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.

Psalmus Asaph, in finem, pro Idithum. Voce mea ad Dominum clamavi: voce mea ad Deum, et intendit mihi.

2 У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.

In die tribulationis meae Deum exquisivi, manibus meis nocte contra eum: et non sum deceptus. Renuit consolari anima mea,

3 Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.

memor fui Dei, et delectatus sum, et exercitatus sum: et defecit spiritus meus.

4 Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.

Anticipaverunt vigilias oculi mei: turbatus sum, et non sum locutus.

5 Пребрајам старе дане и године од векова.

Cogitavi dies antiquos: et annos aeternos in mente habui.

6 Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:

Et meditatus sum nocte cum corde meo, et exercitabar, et scopebam spiritum meum.

7 "Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?

Numquid in aeternum proiiciet Deus: aut non apponet ut complacitior sit adhuc?

8 Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?

Aut in finem misericordiam suam abscindet, a generatione in generationem?

9 Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"

Aut obliviscetur misereri Deus? aut continebit in ira sua misericordias suas?

10 И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.

Et dixi nunc coepi: haec mutatio dexterae Excelsi.

11 Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.

Memor fui operum Domini: quia memor ero ab initio mirabilium tuorum,

12 Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;

Et meditabor in omnibus operibus tuis: et in adinventionibus tuis exercebor.

13 Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?

Deus in sancto via tua: quis Deus magnus sicut Deus noster?

14 Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;

tu es Deus qui facis mirabilia. Notam fecisti in populis virtutem tuam:

15 Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.

redemisti in brachio tuo populum tuum, filios Iacob, et Ioseph.

16 Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.

Viderunt te aquae Deus, viderunt te aquae: et timuerunt, et turbatae sunt abyssi.

17 Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.

Multitudo sonitus aquarum: vocem dederunt nubes. Etenim sagittae tuae transeunt:

18 Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.

vox tonitrui tui in rota. Illuxerunt coruscationes tuae orbi terrae: commota est et contremuit terra.

19 По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.

In mari via tua, et semitae tuae in aquis multis: et vestigia tua non cognoscentur.

20 Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.

Deduxisti sicut oves populum tuum, in manu Moysi et Aaron.