Псалми 73
1 Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.
A psalm of Asaph. Yes, God is good to the upright, the Lord to the pure in heart.
2 А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,
But my feet were almost gone, my steps had nearly slipped,
3 Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.
through envy of godless braggarts, when I saw how well they fared.
4 Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.
For never a pang have they, their body is sound and sleek.
5 На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.
They have no trouble like mortals, no share in human pain.
6 Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.
So they wear their pride like a necklace, they put on the garment of wrong,
7 Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.
their eyes stand out with fatness, their heart swells with riotous fancies.
8 Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.
Their speech is mocking and evil, condescending and crooked their speech.
9 Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.
They have set their mouth in the heavens, while their tongue struts about on the earth.
10 И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.
Small wonder that people resort to them, and drink deep draughts of their lore.
11 И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?
“How does God know?” they say, “And has the Most High any knowledge?”
12 Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.
See! These are the godless, with wealth and ease ever increasing.
13 Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,
Yes, in vain have I kept my heart pure, and washed my hands in innocence;
14 Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?
for all the day long was I plagued not a morning but I was chastised.
15 Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.
But to resolve to speak like they do would be treachery to your children.
16 И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.
So I sought to understand it, but a wearisome task it seemed:
17 Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.
till I entered the holy world of God and saw clearly their destiny.
18 Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!
Yes, you set them on slippery places; down to destruction you hurl them.
19 Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!
One moment and then what a horror of ruin! They are finished and ended in terrors.
20 Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.
Like a dream, when one wakes, shall they be, whose phantoms the waker despises.
21 Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,
So my bitterness of mind and the pain that stabbed my heart
22 Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.
show how dull I was and stupid just like a beast before you.
23 Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.
But I am always with you, you have hold of my right hand.
24 По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.
By a plan of yours you guide me and will afterward take me to glory.
25 Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.
Whom have I in the heavens but you? And on earth there is none I desire beside you.
26 Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.
Though flesh and heart waste away, yet God is the rock of my heart, yet God is my portion forever.
27 Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.
For see! Those who are far from you must perish, you destroy all who are false to you.
28 А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.
But I am happy when close to God; the Lord my God I have made my refuge, that I may recount all the things you have done.
