Псалми 59
1 Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од оних, што устају на ме, заклони ме.
To the chief Musician, Al-taschith, Michtam of David; when Saul sent, and they watched the house to kill him. Deliver me from mine enemies, O my God: defend me from them that rise up against me.
2 Избави ме од оних који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме.
Deliver me from the workers of iniquity, and save me from bloody men.
3 Ево, зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без греха мог, Господе.
For, lo, they lie in wait for my soul: the mighty are gathered against me; not [for] my transgression, nor [for] my sin, O LORD.
4 Без кривице моје стечу се и оружају се; устани за мене, и гледај.
They run and prepare themselves without [my] fault: awake to help me, and behold.
5 Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника.
Thou therefore, O LORD God of hosts, the God of Israel, awake to visit all the heathen: be not merciful to any wicked transgressors. (Selah)
6 Нек се врате увече, лају као пси и иду око града.
They return at evening: they make a noise like a dog, and go round about the city.
7 Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути?
Behold, they belch out with their mouth: swords [are] in their lips: for who, [say they], doth hear?
8 Али Ти ћеш се, Господе, смејати њима и посрамити све ове народе.
But thou, O LORD, shalt laugh at them; thou shalt have all the heathen in derision.
9 Они су јаки, али ја на Тебе погледам, јер си Ти Бог, чувар мој.
[Because of] his strength will I wait upon thee: for God [is] my defence.
10 Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје.
The God of my mercy shall prevent me: God shall let me see [my desire] upon mine enemies.
11 Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,
Slay them not, lest my people forget: scatter them by thy power; and bring them down, O Lord our shield.
12 За грех уста њихових; за речи језика њиховог; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили.
[For] the sin of their mouth [and] the words of their lips let them even be taken in their pride: and for cursing and lying [which] they speak.
13 Распи у гневу, распи, да их нема; и нека познају да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских.
Consume [them] in wrath, consume [them], that they [may] not [be: ] and let them know that God ruleth in Jacob unto the ends of the earth. (Selah)
14 Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града.
And at evening let them return; [and] let them make a noise like a dog, and go round about the city.
15 Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе.
Let them wander up and down for meat, and grudge if they be not satisfied.
16 А ја ћу певати силу Твоју, рано ујутру гласити милост Твоју; јер си ми био одбрана и уточиште у дан невоље моје.
But I will sing of thy power; yea, I will sing aloud of thy mercy in the morning: for thou hast been my defence and refuge in the day of my trouble.
17 Сило моја! Теби ћу певати, јер си Ти Бог чувар мој, Бог који ме милује.
Unto thee, O my strength, will I sing: for God [is] my defence, [and] the God of my mercy.
