Приче Соломонове 1
1 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
The proverbs of Solomon the son of David, king of Israel;
2 Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
To know wisdom and instruction; to perceive the words of understanding;
3 Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
To receive the instruction of wisdom, justice, and judgment, and equity;
4 Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
To give subtilty to the simple, to the young man knowledge and discretion.
5 Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
A wise [man] will hear, and will increase learning; and a man of understanding shall attain unto wise counsels:
6 Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
To understand a proverb, and the interpretation; the words of the wise, and their dark sayings.
7 Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
The fear of the LORD [is] the beginning of knowledge: [but] fools despise wisdom and instruction.
8 Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
My son, hear the instruction of thy father, and forsake not the law of thy mother:
9 Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
For they [shall be] an ornament of grace unto thy head, and chains about thy neck.
10 Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
My son, if sinners entice thee, consent thou not.
11 Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
If they say, Come with us, let us lay wait for blood, let us lurk privily for the innocent without cause:
Let us swallow them up alive as the grave; and whole, as those that go down into the pit: (Sheol h7585)
13 Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
We shall find all precious substance, we shall fill our houses with spoil:
14 Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
Cast in thy lot among us; let us all have one purse:
15 Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
My son, walk not thou in the way with them; refrain thy foot from their path:
16 Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
For their feet run to evil, and make haste to shed blood.
17 Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
Surely in vain the net is spread in the sight of any bird.
18 А они вребају своју крв и заседају својој души.
And they lay wait for their [own] blood; they lurk privily for their [own] lives.
19 Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
So [are] the ways of every one that is greedy of gain; [which] taketh away the life of the owners thereof.
20 Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
Wisdom crieth without; she uttereth her voice in the streets:
21 У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
She crieth in the chief place of concourse, in the openings of the gates: in the city she uttereth her words, [saying],
22 Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
How long, ye simple ones, will ye love simplicity? and the scorners delight in their scorning, and fools hate knowledge?
23 Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
Turn you at my reproof: behold, I will pour out my spirit unto you, I will make known my words unto you.
24 Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
Because I have called, and ye refused; I have stretched out my hand, and no man regarded;
25 Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
But ye have set at nought all my counsel, and would none of my reproof:
26 Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
I also will laugh at your calamity; I will mock when your fear cometh;
27 Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
When your fear cometh as desolation, and your destruction cometh as a whirlwind; when distress and anguish cometh upon you.
28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
Then shall they call upon me, but I will not answer; they shall seek me early, but they shall not find me:
29 Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
For that they hated knowledge, and did not choose the fear of the LORD:
30 Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
They would none of my counsel: they despised all my reproof.
31 Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
Therefore shall they eat of the fruit of their own way, and be filled with their own devices.
32 Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
For the turning away of the simple shall slay them, and the prosperity of fools shall destroy them.
33 Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
But whoso hearkeneth unto me shall dwell safely, and shall be quiet from fear of evil.
