Псалми 55
1 Услиши, Боже, молитву моју, и немој се сакрити од мољења мог.
神よねがはくは耳をわが祈にかたぶけたまへ わが懇求をさけて身をかくしたまふなかれ
2 Пази, и саслушај ме; цвилим у јаду свом и уздишем
われに聖意をとめ 我にこたへたまへ われ歎息によりてやすからず悲みうめくなり
3 Од вике непријатељске и од досаде безбожничке; јер дижу на ме зло, и у гневу гоне ме.
これ仇のこゑと惡きものの暴虐とのゆゑなり そはかれら不義をわれに負せ いきどほりて我におひせまるなり
4 Срце је моје уздрхтало у мени, и страх смртни попаде ме;
わが心わがうちに憂ひいたみ死のもろもろの恐懼わがうへにおちたり
5 Страх и трепет дође на ме, и гроза подузе ме.
おそれと戰慄とわれにのぞみ甚だしき恐懼われをおほへり
6 И рекох: Ко би ми дао крила голубиња? Ја бих одлетео и починуо;
われ云ねがはくは鴿のごとく羽翼のあらんことを さらば我とびさりて平安をえん
7 Далеко бих побегао, и настанио се у пустињи.
みよ我はるかにのがれさりて野にすまん (セラ)
8 Похитао бих да утечем од вихора и од буре.
われ速かにのがれて暴風と狂風とをはなれん
9 Порази, Господе, и раздели језике њихове, јер видим насиље и свађу у граду;
われ都のうちに強暴とあらそひとをみたり 主よねがはくは彼等をほろぼしたまへ かれらの舌をわかれしめたまへ
10 Дању и ноћу то ходи по зидовима његовим; злочинство је и мука посред њега.
彼等はひるもよるも石垣のうへをあるきて邑をめぐる 邑のうちには邪曲とあしき企圖とあり
11 Усред њега је погибао, с улице његове не одлази превара и лукавство.
また惡きこと邑のうちにあり しへたげと欺詐とはその街衢をはなるることなし
12 Јер не ружи ме непријатељ мој, то бих поднео; не устаје на ме јавни ненавидник, од њега бих се сакрио.
われを謗れるものは仇たりしものにあらず もし然りしならば尚しのばれしなるべし 我にむかひて己をたかくせし者はわれを恨たりしものにあらず若しかりしならば身をかくして彼をさけしなるべし
13 Него ти који си ми био то што ја сам, друг мој и знанац мој.
されどこれ汝なり われとおなじきもの わが友われと親しきものなり
14 С којим ми беше радост делити тајну, и у дом Божији ходих кроз сабор народни.
われら互にしたしき語らひをなし また會衆のなかに在てともに神の家にのぼりたりき
15 Нека их уграби смрт, нека живи сиђу у пакао, јер је злочинство у стану њиховом и у њима. (Sheol h7585)
死は忽然かれらにのぞみ その生るままにて陰府にくだらんことを そは惡事その住處にありその中にあればなり (Sheol h7585)
16 Ја Бога призивам, и Господ ће ме спасти.
されど我はただ神をよばんヱホバわれを救ひたまふべし
17 Вечером и јутром и у подне тужим и уздишем, и чуће глас мој;
夕にあしたに晝にわれなげき且かなしみうめかん ヱホバわが聲をききたまふべし
18 Учиниће, те ће душа моја бити мирна од оних који нападају на ме, јер их много имам.
ヱホバは我をせむる戰闘よりわが霊魂をあがなひいだして平安をえしめたまへり そはわれを攻るもの多かりければなり
19 Да услиши, и укроти их Бог, који живи од века; јер се не мењају и не боје се Бога.
太古よりいます者なる神はわが聲をききてかれらを惱めたまべし (セラ) かれらには變ることなく神をおそるることなし
20 Дижу руке своје на оне који су с њима у миру, и раскидају своју дружбу.
かの人はおのれと睦みをりしものに手をのべてその契約をけがしたり
21 Уста су им мека као масло, а на срцу им је рат. Речи су им блаже од уља, али су голи мачеви.
その口はなめらかにして乳酥のごとくなれどもその心はたたかひなり その言はあぶらに勝りてやはらかなれどもぬきたる劍にことならず
22 Стави на Господа бреме своје, и Он ће те поткрепити. Неће дати довека праведнику да посрне.
なんぢの荷をヱホバにゆだねよさらば汝をささへたまはん ただしき人のうごかさるることを常にゆるしたまふまじ
23 Ти ћеш их, Боже, свалити у јаму погибли; крвопије и лукави неће саставити половине дана својих. А ја се у Тебе уздам.
かくて神よなんぢはかれらを亡の坑におとしいれたまはん血をながすものと詭計おほきものとは生ておのが日の半にもいたらざるべし 然はあれどわれは汝によりたのまん
