Псалми 31
1 У Тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довека, по правди својој избави ме.
For the Chief Musician. A Psalm of David. In thee, O LORD, do I put my trust; let me never be ashamed: deliver me in thy righteousness.
2 Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, где бих се спасао.
Bow down thine ear unto me; deliver me speedily: be thou to me a strong rock, an house of defence to save me.
3 Јер си Ти камена гора моја и ограда моја, имена свог ради води ме и управљај мном.
For thou art my rock and my fortress; therefore for thy name’s sake lead me and guide me.
4 Извади ме из мреже коју ми тајно заместише; јер си Ти крепост моја.
Pluck me out of the net that they have laid privily for me; for thou art my strong hold.
5 У Твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истинити!
Into thine hand I commend my spirit: thou hast redeemed me, O LORD, thou God of truth.
6 Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам.
I hate them that regard lying vanities: but I trust in the LORD.
7 Радоваћу се и веселити се о милости Твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје,
I will be glad and rejoice in thy mercy: for thou hast seen my affliction; thou hast known my soul in adversities:
8 Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом месту.
And thou hast not shut me up into the hand of the enemy; thou hast set my feet in a large place.
9 Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;
Have mercy upon me, O LORD, for I am in distress: mine eye wasteth away with grief, [yea], my soul and my body.
10 Ишчиле у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крепост моја, и кости моје сасахнуше.
For my life is spent with sorrow, and my years with sighing: my strength faileth because of mine iniquity, and my bones are wasted away.
11 Од мноштва непријатеља својих постадох подсмех и суседима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици беже од мене.
Because of all mine adversaries I am become a reproach, yea, unto my neighbours exceedingly, and a fear to mine acquaintance: they that did see me without fled from me.
12 Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд.
I am forgotten as a dead man out of mind: I am like a broken vessel.
13 Јер слушам грдњу од многих, од свуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју.
For I have heard the defaming of many, terror on every side: while they took counsel together against me, they devised to take away my life.
14 А ја се, Господе, у Тебе уздам и велим: Ти си Бог мој.
But I trusted in thee, O LORD: I said, Thou art my God.
15 У Твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојих, и од оних, који ме гоне.
My times are in thy hand: deliver me from the hand of mine enemies, and from them that persecute me.
16 Покажи светло лице своје слузи свом; спаси ме милошћу својом.
Make thy face to shine upon thy servant: save me in thy lovingkindness.
17 Господе! Немој ме оставити под срамотом; јер Тебе призивам. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао. (Sheol h7585)
Let me not he ashamed, O LORD; for I have called upon thee: let the wicked be ashamed, let them be silent in Sheol. (Sheol h7585)
18 Нека онеме уста лажљива, која говоре на праведника обесно, охоло и с поругом.
Let the lying lips be dumb; which speak against the righteous insolently, with pride and contempt.
19 Како је много у Тебе добра, које чуваш за оне који Те се боје, и које дајеш онима који се у Те уздају пред синовима човечијим!
Oh how great is thy goodness, which thou hast laid up for them that fear thee, which thou hast wrought for them that put their trust in thee, before the sons of men!
20 Сакриваш их под кров лица свог од буна људских; склањаш их под сен од свадљивих језика.
In the covert of thy presence shalt thou hide them from the plottings of man: thou shalt keep them secretly in a pavilion from the strife of tongues.
21 Да је благословен Господ, што ми показа дивну милост као да ме уведе у тврд град!
Blessed be the LORD: for he hath shewed me his marvelous lovingkindness in a strong city.
22 Ја рекох у сметњи својој: Одбачен сам од очију Твојих; али Ти чу молитвени глас мој кад Те призвах.
As for me, I said in my haste, I am cut off from before thine eyes: nevertheless thou heardest the voice of my supplications when I cried unto thee.
23 Љубите Господа сви свети Његови; Господ држи веру; и увршено враћа онима који поступају охоло.
O love the LORD, all ye his saints: the LORD preserveth the faithful, and plentifully rewardeth the proud doer.
24 Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.
Be strong, and let your heart take courage, all ye that hope in the LORD.
