Псалми 22

1 Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?

Para el director del coro. Con la melodía de “La cierva del amanecer”. Un salmo de David. Dios mío, Dios mío, ¿Por qué me has abandonado? ¿Por qué estás tan lejos cuando clamo a ti pidiendo ayuda?

2 Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.

Dios mío, cada día lloro y clamo a ti, pero no me respondes. En la noche también, pero no concilio el descanso.

3 Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!

Sin embargo, eres santo, y las alabanzas de Israel son tu trono.

4 У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.

Nuestros antepasados confiaron en ti. Confiaron y tú los rescataste.

5 Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.

Clamaron por tu ayuda, y fueron salvos. Confiaron en ti y no fueron derrotados.

6 А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.

Pero yo soy un gusano, no un hombre, despreciado y ridiculizado por todos.

7 Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,

La gente que me ve se burla de mí. Se ríen y agitan sus cabezas diciendo:

8 И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.

“Él confía en el Señor—¡Bueno, entonces deja que el Señor lo salve! ¡Si el Señor es tan buen amigo, deja que el Señor lo rescate!”

9 Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.

Sin embargo, me trajiste a salvo desde mi nacimiento, y me guiaste para confiar en ti desde el seno de mi madre.

10 За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.

Confié en ti desde el nacimiento; desde el momento en que fui dado a luz tú fuiste mi Dios.

11 Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.

No te distancies de mí, porque los problemas siempre están cerca y no hay nadie más que pueda ayudarme.

12 Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;

Los enemigos me rodean como una manada de toros; fuertes toros de Basán me han acorralado.

13 Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.

Como leones rugientes desgarrando a sus presas abren la boca contra mí.

14 Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.

Siento que soy vertido como agua. Me desplomo como si todos mis huesos se hubieran aflojado. Mi corazón es como cera que se derrite dentro de mí.

15 Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.

Mi fuerza se ha secado como un trozo de arcilla rota. Mi lengua se está pegando al techo de mi boca. Me entierras como si ya estuviera muerto.

16 Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.

Los hombres malvados me rodean como una manada de perros. Han perforado mis manos y mis pies.

17 Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.

Estoy tan delgado que puedo contar todos mis huesos. La gente me mira y se alegra de ello.

18 Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.

Reparten mis ropas entre ellos. Compiten lanzando dados para quedarse con mi ropa.

19 Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.

Pero tú, Señor, nos estés lejos de mí. Tú eres mi fuerza, ¡Ven! ¡Ayúdame!

20 Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.

¡Sálvame de morir a espada! ¡Libra mi vida de los perros, pues es la única que tengo!

21 Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.

¡Sálvame de la boca del león y de los feroces toros!

22 Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.

Le contaré a mi pueblo todas las maravillosas cosas que has hecho; en medio de la congregación te alabaré.

23 Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!

Alaben al Señor, ¡Todos los que lo adoran! ¡Hónrelo cada descendiente de Jacob! ¡Témale cada descendiente de Israel!

24 Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.

Porque Él no ridiculizo ni menospreció el sufrimiento del pobre; no se ha apartado de ellos, ha escuchado sus clamores pidiendo ayuda.

25 Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.

Eres el objeto de mi alabanza en la gran asamblea. Cumpliré mis promesas ante los que te adoran.

26 Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.

Los pobres comerán, y serán satisfechos. Todos los que vengan al Señor lo alabarán ¡Ojalá todos vivan para siempre!

27 Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.

Todos en el mundo entero se arrepentirán y volverán al Señor; todas las naciones adorarán antes de ti.

28 Јер је Господње царство; Он влада народима.

Porque el poder real le pertenece al Señor; Es el único que gobierna sobre las naciones.

29 Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.

Todos los que prosperan vienen a festejar y adorar. Inclínense ante Él todos los que están destinados a la tumba, porque no pueden mantenerse vivos.

30 Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.

Nuestros descendientes le servirán; le hablarán a la siguiente generación sobre el Señor.

31 Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.

¡Vendrán y le contarán a aquellos que están aún por nacer cuán bueno es el Señor, y todo lo que ha hecho!