Псалми 18
1 Љубићу Те, Господе, крепости моја,
To the chief Musician, [A Psalm] of David, the servant of the LORD, who spake unto the LORD the words of this song in the day [that] the LORD delivered him from the hand of all his enemies, and from the hand of Saul: And he said, I will love thee, O LORD, my strength.
2 Господе, Граде мој, Заклоне мој, који се оборити не може, Избавитељу мој, Боже мој, Камена горо, на којој се не бојим зла, Штите мој, Роже спасења мог, Уточиште моје!
The LORD [is] my rock, and my fortress, and my deliverer; my God, my strength, in whom I will trust; my buckler, and the horn of my salvation, [and] my high tower.
3 Призивам Господа, коме се клањати ваља, и опраштам се непријатеља својих.
I will call upon the LORD, [who is worthy] to be praised: so shall I be saved from mine enemies.
4 Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалих људи уплашише ме.
The sorrows of death compassed me, and the floods of ungodly men made me afraid.
The sorrows of hell compassed me about: the snares of death prevented me. (Sheol h7585)
6 У својој тескоби призвах Господа, и к Богу свом повиках; Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође Му до ушију.
In my distress I called upon the LORD, and cried unto my God: he heard my voice out of his temple, and my cry came before him, [even] into his ears.
7 Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и померише из темеља горе, јер се Он разљути.
Then the earth shook and trembled; the foundations also of the hills moved and were shaken, because he was wroth.
8 Подиже се дим од гнева Његовог, из уста Његових огањ, који прождире и живо угљевље одскакаше од Њега.
There went up a smoke out of his nostrils, and fire out of his mouth devoured: coals were kindled by it.
9 Сави небеса и сиђе. Мрак беше под ногама Његовим.
He bowed the heavens also, and came down: and darkness [was] under his feet.
10 Седе на херувима и подиже се, и полете на крилима ветреним.
And he rode upon a cherub, and did fly: yea, he did fly upon the wings of the wind.
11 Од мрака начини себи кров, сеницу око себе, од мрачних вода, облака ваздушних.
He made darkness his secret place; his pavilion round about him [were] dark waters [and] thick clouds of the skies.
12 Од севања пред Њим кроз облаке Његове удари град и живо угљевље.
At the brightness [that was] before him his thick clouds passed, hail [stones] and coals of fire.
13 Загрме на небесима Господ, и Вишњи пусти глас свој, град и живо угљевље.
The LORD also thundered in the heavens, and the Highest gave his voice; hail [stones] and coals of fire.
14 Пусти стреле своје, и разметну их; силу муња, и расу их.
Yea, he sent out his arrows, and scattered them; and he shot out lightnings, and discomfited them.
15 И показаше се извори водени, и открише се темељи васиљени од претње Твоје, Господе, од дихања духа гнева Твог.
Then the channels of waters were seen, and the foundations of the world were discovered at thy rebuke, O LORD, at the blast of the breath of thy nostrils.
16 Тада пружи с висине руку, ухвати ме, извуче ме из воде велике.
He sent from above, he took me, he drew me out of many waters.
17 Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
He delivered me from my strong enemy, and from them which hated me: for they were too strong for me.
18 Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
They prevented me in the day of my calamity: but the LORD was my stay.
19 Изведе ме на пространо место, и избави ме, јер сам Му мио.
He brought me forth also into a large place; he delivered me, because he delighted in me.
20 Даде ми Господ по правди мојој, и за чистоту руку мојих дарива ме.
The LORD rewarded me according to my righteousness; according to the cleanness of my hands hath he recompensed me.
21 Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог,
For I have kept the ways of the LORD, and have not wickedly departed from my God.
22 Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
For all his judgments [were] before me, and I did not put away his statutes from me.
23 Бих Му веран, и чувах се од безакоња свог.
I was also upright before him, and I kept myself from mine iniquity.
24 Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима Његовим.
Therefore hath the LORD recompensed me according to my righteousness, according to the cleanness of my hands in his eyesight.
25 Са светима поступаш свето, с човеком верним верно,
With the merciful thou wilt shew thyself merciful; with an upright man thou wilt shew thyself upright;
26 С чистим чисто, а с неваљалим насупрот њему.
With the pure thou wilt shew thyself pure; and with the froward thou wilt shew thyself froward.
27 Јер Ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш.
For thou wilt save the afflicted people; but wilt bring down high looks.
28 Ти распаљујеш видело моје; Господ мој просветљује таму моју.
For thou wilt light my candle: the LORD my God will enlighten my darkness.
29 С Тобом разбијам војску, и с Богом својим скачем преко зида.
For by thee I have run through a troop; and by my God have I leaped over a wall.
30 Пут је Господњи веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се у Њ уздају.
[As for] God, his way [is] perfect: the word of the LORD is tried: he [is] a buckler to all those that trust in him.
31 Јер ко је Бог осим Господа, и ко је одбрана осим Бога нашег?
For who [is] God save the LORD? or who [is] a rock save our God?
32 Овај Бог опасује ме снагом, и чини ми веран пут.
[It is] God that girdeth me with strength, and maketh my way perfect.
33 Даје ми ноге као у јелена, и на висине ставља ме.
He maketh my feet like hinds’ [feet], and setteth me upon my high places.
34 Учи руке моје боју, и мишице моје чини да су лук од бронзе.
He teacheth my hands to war, so that a bow of steel is broken by mine arms.
35 Ти ми дајеш штит спасења свог; десница Твоја држи ме, и милост Твоја чини ме велика.
Thou hast also given me the shield of thy salvation: and thy right hand hath holden me up, and thy gentleness hath made me great.
36 Ти шириш корак мој, те се не спотичу ноге моје.
Thou hast enlarged my steps under me, that my feet did not slip.
37 Терам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истребим.
I have pursued mine enemies, and overtaken them: neither did I turn again till they were consumed.
38 Обарам их, и не могу устати, падају под ноге моје.
I have wounded them that they were not able to rise: they are fallen under my feet.
39 Јер ме Ти опасујеш снагом за бој, и који устану на ме, обараш их преда мном.
For thou hast girded me with strength unto the battle: thou hast subdued under me those that rose up against me.
40 Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
Thou hast also given me the necks of mine enemies; that I might destroy them that hate me.
41 Они вичу, али немају помагача, ка Господу, али их Он не слуша.
They cried, but [there was] none to save [them: even] unto the LORD, but he answered them not.
42 Расипам их као прах по ветру, као блато по улицама газим их.
Then did I beat them small as the dust before the wind: I did cast them out as the dirt in the streets.
43 Ти ме избављаш од буне народне, постављаш ме да сам глава туђим племенима; народ ког не познавах, служи ми.
Thou hast delivered me from the strivings of the people; [and] thou hast made me the head of the heathen: a people [whom] I have not known shall serve me.
44 По самом чувењу слушају ме, туђини покорни су ми.
As soon as they hear of me, they shall obey me: the strangers shall submit themselves unto me.
45 Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
The strangers shall fade away, and be afraid out of their close places.
46 Жив је Господ, и да је благословен бранич мој! Да се узвиси Бог спасења мог,
The LORD liveth; and blessed [be] my rock; and let the God of my salvation be exalted.
47 Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
[It is] God that avengeth me, and subdueth the people under me.
48 Који ме избавља од непријатеља, подиже ме над оне који устају на ме и од човека жестоког избавља ме!
He delivereth me from mine enemies: yea, thou liftest me up above those that rise up against me: thou hast delivered me from the violent man.
49 Тога ради хвалим Те, Господе, пред народима, и певам имену Твом,
Therefore will I give thanks unto thee, O LORD, among the heathen, and sing praises unto thy name.
50 Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и наслеђу његовом довека.
Great deliverance giveth he to his king; and sheweth mercy to his anointed, to David, and to his seed for evermore.
