Приче Соломонове 8

1 Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?

Hør, visdommen roper, og forstanden lar sin røst høre.

2 Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,

Oppe på hauger ved veien står hun, der hvor stiene møtes;

3 Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:

ved siden av portene, ved byens utgang, i inngangen til portene roper hun høit:

4 Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.

Til eder, I menn, roper jeg, og min røst lyder til menneskenes barn.

5 Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.

Lær klokskap, I enfoldige, og lær forstand, I uforstandige!

6 Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.

Hør! Om store ting taler jeg, og jeg oplater mine leber med rettvishet;

7 Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.

min tunge taler sannhet, og ugudelighet er en vederstyggelighet for mine leber.

8 Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.

Alle min munns ord er rette, det er intet falskt eller vrangt i dem.

9 Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.

De er alle sammen likefremme for den forstandige og rette for dem som har funnet kunnskap.

10 Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.

Ta imot min tilrettevisning istedenfor sølv, og ta imot kunnskap fremfor utsøkt gull!

11 Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.

For visdom er bedre enn perler, og ingen skatt kan lignes med den.

12 Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.

Jeg, visdommen, har klokskap i eie, og jeg forstår å finne kloke råd.

13 Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.

Å frykte Herren er å hate ondt; stolthet og overmot, ond ferd og en falsk munn hater jeg.

14 Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.

Mig tilhører råd og sann innsikt, jeg er forstand, mig hører styrke til.

15 Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.

Ved mig regjerer kongene, og ved mig fastsetter fyrstene hvad rett er.

16 Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.

Ved mig styrer herskerne og høvdingene, alle dommere på jorden.

17 Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.

Jeg elsker dem som elsker mig, og de som søker mig, skal finne mig.

18 У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.

Hos mig er rikdom og ære, gammelt arvegods og rettferdighet.

19 Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.

Min frukt er bedre enn gull, ja det fineste gull, og den vinning jeg gir, er bedre enn utsøkt sølv.

20 Путем праведним ходим, посред стаза правице,

På rettferds vei vandrer jeg, midt på rettens stier;

21 Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.

derfor gir jeg dem som elsker mig, sann rikdom til arv og fyller deres forrådskammere.

22 Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.

Herren skapte mig som sitt første verk, før sine andre gjerninger, i fordums tid.

23 Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.

Fra evighet er jeg blitt til, fra først av, før jorden var.

24 Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.

Da avgrunnene ennu ikke var til, blev jeg født, da der ennu ikke fantes kilder fylt med vann.

25 Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;

Før fjellene blev senket ned, før haugene blev til, blev jeg født,

26 Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;

før han hadde skapt jord og mark og jorderikes første muldklump.

27 Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.

Da han bygget himmelen, var jeg der, da han slo hvelving over avgrunnen.

28 Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;

Da han festet skyene oventil, da han bandt avgrunnens kilder,

29 Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;

da han satte grense for havet, så vannene ikke går lenger enn han byder, da han la jordens grunnvoller -

30 Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;

da var jeg verksmester hos ham, og jeg var hans lyst dag efter dag, jeg lekte alltid for hans åsyn;

31 Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.

jeg lekte på hele hans vide jord, og min lyst hadde jeg i menneskenes barn.

32 Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.

Og nu, barn, hør på mig! Salige er de som følger mine veier.

33 Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.

Hør på min tilrettevisning og bli vise og forakt den ikke!

34 Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.

Salig er det menneske som hører på mig, så han våker ved mine dører dag efter dag og vokter mine dørstolper.

35 Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.

For den som finner mig, finner livet og får nåde hos Herren.

36 А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.

Men den som ikke finner mig, skader sig selv; alle de som hater mig, elsker døden.