< Приче Соломонове 29 >

1 Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
Se homo ofte admonita restos obstina, Li subite pereos sen ia helpo.
2 Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
Kiam altiĝas virtuloj, la popolo ĝojas; Sed kiam regas malvirtulo, la popolo ĝemas.
3 Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
Homo, kiu amas saĝon, ĝojigas sian patron; Sed kiu komunikiĝas kun malĉastulinoj, tiu disperdas sian havon.
4 Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
Reĝo per justeco fortikigas la landon; Sed donacamanto ĝin ruinigas.
5 Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
Homo, kiu flatas al sia proksimulo, Metas reton antaŭ liaj piedoj.
6 У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
Per sia pekado malbona homo sin implikas; Sed virtulo triumfas kaj ĝojas.
7 Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
Virtulo penas ekkoni la aferon de malriĉuloj; Sed malvirtulo ne povas kompreni.
8 Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
Homoj blasfemantaj indignigas urbon; Sed saĝuloj kvietigas koleron.
9 Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
Se saĝa homo havas juĝan aferon kun homo malsaĝa, Tiam, ĉu li koleras, ĉu li ridas, li ne havas trankvilon.
10 Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
Sangaviduloj malamas senkulpulon; Sed virtuloj zorgas pri lia vivo.
11 Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
Sian tutan koleron aperigas malsaĝulo; Sed saĝulo ĝin retenas.
12 Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
Se reganto atentas mensogon, Tiam ĉiuj liaj servantoj estas malvirtuloj.
13 Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
Malriĉulo kaj procentegisto renkontiĝas; La Eternulo donas lumon al la okuloj de ambaŭ.
14 Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
Se reĝo juĝas juste malriĉulojn, Lia trono fortikiĝas por ĉiam.
15 Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
Kano kaj instruo donas saĝon; Sed knabo, lasita al si mem, hontigas sian patrinon.
16 Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
Kiam altiĝas malvirtuloj, tiam multiĝas krimoj; Sed virtuloj vidos ilian falon.
17 Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
Punu vian filon, kaj li vin trankviligos, Kaj li donos ĝojon al via animo.
18 Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
Se ne ekzistas profetaj predikoj, tiam popolo fariĝas sovaĝa; Sed bone estas al tiu, kiu observas la leĝojn.
19 Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
Per vortoj sklavo ne instruiĝas; Ĉar li komprenas, sed ne obeas.
20 Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
Ĉu vi vidas homon, kiu tro rapidas kun siaj vortoj? Estas pli da espero por malsaĝulo ol por li.
21 Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
Se oni de infaneco kutimigas sklavon al dorlotiĝado, Li poste fariĝas neregebla.
22 Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
Kolerema homo kaŭzas malpacojn, Kaj flamiĝema kaŭzas multajn pekojn.
23 Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
La fiereco de homo lin malaltigos; Sed humilulo atingos honoron.
24 Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
Kiu dividas kun ŝtelisto, tiu malamas sian animon; Li aŭdas la ĵuron kaj nenion diras.
25 Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
Timo antaŭ homoj faligas en reton; Sed kiu fidas la Eternulon, tiu estas ŝirmita.
26 Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
Multaj serĉas favoron de reganto; Sed la sorto de homo dependas de la Eternulo.
27 Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.
Maljusta homo estas abomenaĵo por virtuloj; Kaj kiu iras la ĝustan vojon, tiu estas abomenaĵo por malvirtulo.

< Приче Соломонове 29 >