Приче Соломонове 23
1 Кад седнеш да једеш с господином, пази добро шта је пред тобом.
Katta erbab bilen hemdastixan bolsang, Aldingdiki kim ikenlikini obdan oylan.
2 Иначе би сатерао себи нож у грло, ако би био лаком.
Ishtiying yaman bolsa, Gélinggha pichaq tenglep turghandek özüngni tart.
3 Не жели преслачке његове, јер су лажна храна.
Uning nazunémetlirini tama qilma, Ular adem aldaydighan tamaqlardur.
4 Не мучи се да се обогатиш, и прођи се своје мудрости.
Bay bolimen dep özüngni upratma; Özüngning zéhningni bu ishqa qaratma.
5 Хоћеш ли бацити очи своје на оно чега брзо нестаје? Јер начини себи крила и као орао одлети у небо.
[Bayliqlargha] köz tikishing bilenla, ular yoq bolidu; Pul-mal derweqe özige qanat yasap, Xuddi bürküttek asman’gha uchup kéter.
6 Не једи хлеба у завидљивца, и не жели преслачака његових.
Ach közning nénini yéme, Uning ésil nazunémetlirini tama qilma;
7 Јер како он тебе цени у души својој тако ти јело његово. Говориће ти: Једи и пиј; али срце његово није с тобом.
Chünki uning köngli qandaq bolghandek, özimu shundaq. U aghzida: — Qéni, alsila, ichsile! — désimu, Biraq könglide séni oylighini yoq.
8 Залогај што поједеш избљуваћеш, и изгубићеш љубазне речи своје.
Yégen bir yutum taamnimu qusuwétisen, Uninggha qilghan chirayliq sözliringmu bikargha ketken bolidu.
9 Пред безумним не говори, јер неће марити за мудрост беседе твоје.
Exmeqqe yol körsitip salma, Chünki u eqil sözliringni közge ilmas.
10 Не помичи старе међе, и не ступај на њиву сирочади.
Qedimde békitken yerning pasil tashlirini yötkime, Yétimlarning étizlirighimu ayagh basma;
11 Јер је јак осветник њихов; браниће ствар њихову од тебе.
Chünki ularning Hemjemet-Qutquzghuchisi intayin küchlüktur; U Özi ular üchün üstüngdin dewa qilar.
12 Обрати к науци срце своје и уши своје к речима мудрим.
Nesihetke köngül qoy, Ilim-bilimlerge qulaq sal.
13 Не ускраћуј кар детету; кад га бијеш прутом, неће умрети.
Balanggha terbiye bérishtin érinme; Eger tayaq bilen ursang, u ölüp ketmeydu;
Sen uni tayaq bilen ursang, Belkim uni tehtisaradin qutquziwalisen. (Sheol h7585)
15 Сине мој, ако буде мудро срце твоје, веселиће се срце моје у мени;
I oghlum, dana bolsang, Méning qelbim qanche xush bolar idi!
16 И играће бубрези моји кад усне твоје стану говорити што је право.
Aghzingda orunluq sözler bolsa, ich-ichimdin shadlinimen.
17 Срце твоје нека не завиди грешницима, него буди у страху Господњем увек.
Gunah sadir qilghuchilargha reshk qilma, Herdaim Perwerdigardin eyminishte turghin;
18 Јер има плата, и надање твоје неће се затрти.
Shundaq qilghiningda jezmen köridighan yaxshi kününg bolidu, Arzu-ümiding bikargha ketmes.
19 Слушај, сине мој, и буди мудар и управи путем срце своје.
I oghlum, sözümge qulaq sélip dana bol, Qelbingni [Xudaning] yoligha bashlighin.
20 Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама.
Meyxorlargha arilashma, Nepsi yaman göshxorlar bilen bardi-keldi qilma;
21 Јер пијаница и изјелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама.
Chünki haraqkesh bilen nepsi yaman axirida yoqsulluqta qalar, Gheplet uyqusigha patqanlargha jende kiyimni kiygüzer.
22 Слушај оца свог који те је родио, и не презири матере своје кад остари.
Séni tapqan atangning sözini angla, Anang qérighanda uninggha hörmetsizlik qilma.
23 Купуј истину и не продаји је; купуј мудрост, знање и разум.
Heqiqetni sétiwal, Uni hergiz sétiwetme. Danaliq, terbiye we yorutulushnimu al.
24 Веома се радује отац праведников, и родитељ мудрога весели се с њега.
Heqqaniy balining atisi chong xushalliq tapar; Dana oghulni tapqan atisi uningdin xursen bolar.
25 Нека се, дакле, весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја.
Ata-anangni söyündürüp, Séni tughqan anangni xush qil.
26 Сине мој, дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путе.
I oghlum, qelbingni manga tapshur; Közliringmu hayatliq yollirimgha tikilsun!
27 Јер је курва дубока јама, а тесан студенац туђа жена.
Chünki pahishe ayal chongqur oridur, Buzuq yat ayal tar zindandur;
28 Она и заседа као лупеж и умножава злочинце међу људима.
Ular qaraqchidek möküwélip, Insaniyet arisidiki wapasizlarni köpeyter.
29 Коме: Јаох? Коме: Куку? Коме свађа? Коме вика? Коме ране низашта? Коме црвен у очима?
Kimde azab bar? Kimde derd-elem? Kim jédel ichide qalar? Kim nale-peryad kötürer? Kim sewebsiz yarilinar? Kimning közi qizirip kéter?
30 Који седе код вина, који иду те траже растворено вино.
Del sharab üstide uzun olturghan, Ebjesh sharabtin tétishqa aldirighan meyxorlar!
31 Не гледај на вино кад се румени, кад у чаши показује лице своје и управо искаче.
Sharabning ajayib qizilliqigha, uning jamdiki julaliqigha, Kishining gélidin shundaq siliq ötkenlikige meptun bolup qalma!
32 На последак ће као змија ујести и као аспида упећи.
Axirida u zeherlik yilandek chéqiwalidu, Oq yilandek neshtirini sanjiydu.
33 Очи ће твоје гледати на туђе жене, и срце ће твоје говорити опачине.
Köz aldingda ghelite menziriler körünidu, Aghzingdin qalaymiqan sözler chiqidu.
34 И бићеш као онај који лежи усред мора и као онај који спава поврх једра.
Xuddi déngiz-okyanlarda leylep qalghandek, Yelkenlik kémining moma yaghichi üstide yatqandek bolisen.
35 Рећи ћеш: Избише ме, али ме не заболе; тукоше ме, али не осетих; кад се пробудим, ићи ћу опет да тражим то.
Sen choqum: — Birsi méni urdi, lékin men yarilanmidim! Birsi méni tayaq bilen urdi, biraq aghriqini sezmidim!» — deysen. Biraq sen yene: «Hoshumgha kelsemla, men yenila sharabni izdeymen! — deysen.
