Приче Соломонове 20

1 Вино је подсмевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар.

Luxuriosa res, vinum, et tumultuosa ebrietas: quicumque his delectatur, non erit sapiens.

2 Страх је царев као рика младог лава; ко га дражи, греши својој души.

Sicut rugitus leonis, ita et terror regis: qui provocat eum, peccat in animam suam.

3 Слава је човеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.

Honor est homini, qui separat se a contentionibus: omnes autem stulti miscentur contumeliis.

4 Ради зиме ленивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.

Propter frigus piger arare noluit: mendicabit ergo aestate, et non dabitur illi.

5 Савет је у срцу човечијем дубока вода, али човек разуман црпе га.

Sicut aqua profunda, sic consilium in corde viri: sed homo sapiens exhauriet illud.

6 Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човека истинитог?

Multi homines misericordes vocantur: virum autem fidelem quis inveniet?

7 Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовим после њега!

Iustus, qui ambulat in simplicitate sua, beatos post se filios derelinquet.

8 Цар седећи на престолу судском расипа очима својим свако зло.

Rex, qui sedet in solio iudicii, dissipat omne malum intuitu suo.

9 Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од греха свог?

Quis potest dicere: Mundum est cor meum, purus sum a peccato?

10 Двојак потег и двојака мера, обоје је мрско Господу.

Pondus et pondus, mensura et mensura: utrumque abominabile est apud Deum.

11 По делима својим познаје се и дете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дело његово.

Ex studiis suis intelligitur puer, si munda et recta sint opera eius.

12 Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.

Aurem audientem, et oculum videntem, Dominus fecit utrumque.

13 Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хлеба.

Noli diligere somnum, ne te egestas opprimat: aperi oculos tuos, et saturare panibus.

14 Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.

Malum est, malum est, dicit omnis emptor: et cum recesserit, tunc gloriabitur.

15 Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоценији накит.

Est aurum, et multitudo gemmarum: vas autem pretiosum labia scientiae.

16 Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.

Tolle vestimentum eius, qui fideiussor extitit alieni, et pro extraneis aufer pignus ab eo.

17 Сладак је човеку хлеб од преваре, али му се после напуне уста песка.

Suavis est homini panis mendacii: et postea implebitur os eius calculo.

18 Мисли се утврђују саветом; зато разумно ратуј.

Cogitationes consiliis roborantur: et gubernaculis tractanda sunt bella.

19 Ко открива тајну, поступа неверно; зато се не мешај с оним који разваљује уста.

Ei, qui revelat mysteria, et ambulat fraudulenter, et dilatat labia sua, ne commiscearis.

20 Ко псује оца свог или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку.

Qui maledicit patri suo, et matri, extinguetur lucerna eius in mediis tenebris.

21 Наследство које се из почетка брзо добија, не бива на послетку благословено.

Hereditas, ad quam festinatur in principio, in novissimo benedictione carebit.

22 Не говори: Вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те.

Ne dicas: Reddam malum: expecta Dominum, et liberabit te.

23 Мрзак је Господу двојак потег, мерила лажна нису добра.

Abominatio est apud Dominum pondus et pondus: statera dolosa non est bona.

24 Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов?

A Domino diriguntur gressus viri: quis autem hominum intelligere potest viam suam?

25 Замка је човеку да прождре светињу, и после завета опет да тражи.

Ruina est homini devotare sanctos, et post vota retractare.

26 Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло.

Dissipat impios rex sapiens, et incurvat super eos fornicem.

27 Видело је Господње душа човечија, истражује све што је у срцу.

Lucerna Domini spiraculum hominis, quae investigat omnia secreta ventris.

28 Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој престо.

Misericordia, et veritas custodiunt regem, et roboratur clementia thronus eius.

29 Слава је младићима сила њихова, а старцима част седа коса.

Exultatio iuvenum, fortitudo eorum: et dignitas senum canities.

30 Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лек зломе.

Livor vulneris absterget mala: et plagae in secretioribus ventris.