Приче Соломонове 16

1 Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.

W człowieku są zamysły serca, ale odpowiedź języka jest od PANA.

2 Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.

Wszystkie drogi człowieka są czyste w jego oczach, ale PAN waży duchy.

3 Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.

Powierz PANU swe dzieła, a twoje zamysły będą utwierdzone.

4 Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.

PAN uczynił wszystko dla samego siebie, nawet niegodziwego na dzień zła.

5 Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.

Każdy, który jest wyniosłego serca, budzi odrazę w PANU; choć weźmie innych do pomocy, nie uniknie kary.

6 Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.

Dzięki miłosierdziu i prawdzie oczyszcza się nieprawość, a w bojaźni PANA oddalamy się od zła.

7 Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.

Gdy drogi człowieka podobają się PANU, to godzi z nim nawet jego nieprzyjaciół.

8 Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.

Lepiej mieć mało ze sprawiedliwością niż wiele dochodów nieprawnych.

9 Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.

Serce człowieka obmyśla swe drogi, ale PAN kieruje jego krokami.

10 Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.

Wyrok Boży [jest] na wargach króla; jego usta nie błądzą w sądzie.

11 Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.

Sprawiedliwa waga i szale [należą do] PANA i wszystkie odważniki w worku są jego dziełem.

12 Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.

Popełnienie niegodziwości budzi odrazę w królach, bo sprawiedliwością tron jest umocniony.

13 Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.

Wargi sprawiedliwe są rozkoszą królów, kochają oni tego, który mówi to, co słuszne.

14 Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.

Gniew króla jest posłańcem śmierci, ale mądry człowiek przebłaga go.

15 У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.

W jasności twarzy króla [jest] życie, a jego przychylność jest jak obłok z późnym deszczem.

16 Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!

O wiele lepiej jest nabyć mądrość niż złoto; a nabyć rozum lepiej niż srebro.

17 Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.

Droga prawych [to] odstąpić od zła; kto strzeże swojej drogi, strzeże swej duszy.

18 Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.

Pycha poprzedza zgubę, a wyniosły duch – upadek.

19 Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.

Lepiej być uniżonego ducha z pokornymi, niż dzielić łup z pysznymi.

20 Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.

Kto zważa na słowo, znajdzie dobro, a kto ufa PANU, [jest] błogosławiony.

21 Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.

Kto [jest] mądrego serca, zwie się rozumnym, a słodycz warg pomnaża wiedzę.

22 Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.

Rozum [jest] zdrojem życia dla tych, którzy go mają, a pouczenie głupich jest głupotą.

23 Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.

Serce mądrego czyni jego usta roztropnymi i dodaje nauki jego wargom.

24 Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.

Miłe słowa są [jak] plaster miodu, słodycz dla duszy i lekarstwo dla kości.

25 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.

Jest droga, która [wydaje się] człowiekowi słuszna, ale jej końcem jest droga do śmierci.

26 Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.

Robotnik pracuje dla siebie, bo usta pobudzają go [do tego].

27 Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.

Człowiek nikczemny wykopuje zło, a na jego wargach jakby ogień płonący.

28 Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.

Człowiek przewrotny rozsiewa spory, a plotkarz rozdziela przyjaciół.

29 Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;

Człowiek gwałtowny zwabia swego bliźniego i wprowadza go na drogę niedobrą.

30 Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.

Mruga swymi oczami, by knuć podstępy; rusza wargami i popełnia zło.

31 Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.

Siwa głowa [jest] koroną chwały, zdobywa się ją na drodze sprawiedliwości.

32 Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.

Lepszy jest nieskory do gniewu niż mocarz, a kto panuje nad swym duchem, [jest lepszy] niż ten, kto zdobywa miasto.

33 Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.

Losy wrzuca się w zanadrze, ale całe rozstrzygnięcie ich zależy od PANA.