Приче Соломонове 14

1 Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.

Mądra kobieta buduje swój dom, a głupia burzy go własnymi rękami.

2 Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.

Kto postępuje w sposób prawy, boi się PANA, a przewrotny na swoich drogach gardzi nim.

3 У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.

W ustach głupiego jest rózga pychy, a mądrych strzegą ich wargi.

4 Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.

Gdzie nie ma wołów, żłób jest pusty, lecz dzięki sile wołów mnoży się obfitość zboża.

5 Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.

Wierny świadek nie kłamie, a fałszywy świadek mówi kłamstwa.

6 Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.

Szyderca szuka mądrości, a nie [znajduje], lecz rozumnemu wiedza [przychodzi] łatwo.

7 Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.

Odsuń się od głupiego, gdyż nie znajdziesz [u niego] warg rozumnych.

8 Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.

Mądrość roztropnego [to] poznanie swojej drogi, a głupotą głupich [jest] oszustwo.

9 Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.

Głupcy szydzą z grzechu, a u prawych [jest] przychylność.

10 Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.

Serce zna własną gorycz, a obcy nie wtrąca się w jego radość.

11 Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.

Dom niegodziwych będzie zgładzony, a mieszkanie prawych zakwitnie.

12 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.

Jest droga, która człowiekowi wydaje się słuszna, lecz końcem jej jest droga do śmierci.

13 И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.

Nawet w śmiechu serce boleje, a końcem [takiej] wesołości [jest] smutek.

14 Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.

Serce odstępcy nasyci się jego drogami, a dobry człowiek – swoimi.

15 Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.

Prosty wierzy każdemu słowu, a roztropny zważa na swoje kroki.

16 Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.

Mądry boi się i odwraca się od zła, ale głupi w swym szaleństwie jest pewny siebie.

17 Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.

[Człowiek] porywczy popełnia głupstwa, a podstępny jest znienawidzony.

18 Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.

Prości ludzie dziedziczą głupotę, a roztropni są koronowani wiedzą.

19 Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.

Źli kłaniają się przed dobrymi, a niegodziwi u bram sprawiedliwego.

20 Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.

Ubogi jest znienawidzony nawet przez swego bliźniego, a bogaty ma wielu przyjaciół.

21 Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.

Kto gardzi swym bliźnim, ten grzeszy, a kto lituje się nad ubogimi, jest błogosławiony.

22 Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.

Czyż nie błądzą ci, którzy obmyślają zło? Ale miłosierdzie i prawda są z tymi, którzy obmyślają dobro.

23 У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.

Każda praca [przynosi] pożytek, a [puste] słowa [prowadzą] do nędzy.

24 Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.

Koroną mądrych [jest ich] bogactwo, ale głupota głupich [pozostaje] głupotą.

25 Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.

Prawdomówny świadek ocala dusze, a fałszywy mówi kłamstwa.

26 У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.

W bojaźni PANA jest mocne zaufanie, a jego synowie będą mieć ucieczkę.

27 Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.

Bojaźń PANA jest źródłem życia, by uniknąć sideł śmierci.

28 У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.

Liczny lud to chwała króla, a brak ludu to zguba władcy.

29 Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.

Nieskory do gniewu jest bardzo roztropny, lecz porywczy wywyższa głupotę.

30 Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.

Zdrowe serce jest życiem ciała, a zazdrość jest zgnilizną kości.

31 Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.

Kto gnębi ubogiego, uwłacza jego Stwórcy, a czci go ten, kto lituje się nad ubogim.

32 За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.

Niegodziwy zostaje wygnany z powodu swojego zła, a sprawiedliwy ma nadzieję [nawet] w [czasie] swojej śmierci.

33 Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.

Mądrość spoczywa w sercu rozumnego, a [co jest] w sercu głupich, wychodzi na jaw.

34 Правда подиже народ, а грех је срамота народима.

Sprawiedliwość wywyższa naród, a grzech jest hańbą narodów.

35 Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.

Król jest przychylny dla roztropnego sługi, lecz gniewa się [na tego], który [przynosi] hańbę.