Приче Соломонове 14

1 Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.

La sagesse des femmes bâtit leur maison, mais la folie la détruit de ses propres mains.

2 Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.

Celui qui marche dans sa droiture craint l’Éternel, mais celui qui est pervers dans ses voies le méprise.

3 У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.

Dans la bouche du fou est la verge d’orgueil, mais les lèvres des sages les gardent.

4 Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.

Où il n’y a point de bœufs, la crèche est vide; et l’abondance du revenu est dans la force du bœuf.

5 Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.

Le témoin fidèle ne ment pas, mais le faux témoin profère des mensonges.

6 Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.

Le moqueur cherche la sagesse, et il n’y en a pas [pour lui]; mais la connaissance est aisée pour l’homme intelligent.

7 Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.

Éloigne-toi de la présence de l’homme insensé, chez qui tu n’as pas aperçu des lèvres de connaissance.

8 Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.

La sagesse de l’homme avisé est de discerner sa voie, mais la folie des sots est tromperie.

9 Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.

Les fous se moquent du péché, mais pour les hommes droits il y a faveur.

10 Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.

Le cœur connaît sa propre amertume, et un étranger ne se mêle pas à sa joie.

11 Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.

La maison des méchants sera détruite, mais la tente des hommes droits fleurira.

12 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.

Il y a telle voie qui semble droite à un homme, mais des voies de mort en sont la fin.

13 И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.

Même dans le rire le cœur est triste; et la fin de la joie, c’est le chagrin.

14 Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.

Le cœur qui s’éloigne [de Dieu] sera rassasié de ses propres voies, mais l’homme de bien [le sera] de ce qui est en lui.

15 Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.

Le simple croit toute parole, mais l’homme avisé discerne ses pas.

16 Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.

Le sage craint, et se retire du mal; mais le sot est arrogant et a de l’assurance.

17 Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.

L’homme prompt à la colère agit follement, et l’homme qui fait des machinations est haï.

18 Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.

Les simples héritent la folie, mais les avisés sont couronnés de connaissance.

19 Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.

Les iniques se courbent devant les bons, et les méchants, aux portes du juste.

20 Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.

Le pauvre est haï, même de son compagnon, mais les amis du riche sont en grand nombre.

21 Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.

Qui méprise son prochain pèche, mais bienheureux celui qui use de grâce envers les malheureux!

22 Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.

Ceux qui machinent du mal ne s’égarent-ils pas? Mais la bonté et la vérité sont pour ceux qui méditent le bien.

23 У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.

En tout travail il y a profit, mais la parole des lèvres ne mène qu’à la disette.

24 Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.

Les richesses des sages sont leur couronne; la folie des sots est folie.

25 Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.

Un témoin fidèle délivre les âmes, mais la tromperie profère des mensonges.

26 У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.

Dans la crainte de l’Éternel il y a la sécurité de la force, et il y a un refuge pour ses fils.

27 Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.

La crainte de l’Éternel est une fontaine de vie, pour faire éviter les pièges de la mort.

28 У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.

La gloire d’un roi, c’est la multitude du peuple, mais dans le manque de peuple est la ruine d’un prince.

29 Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.

La lenteur à la colère est grande intelligence, mais celui qui est d’un esprit impatient exalte la folie.

30 Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.

Un cœur sain est la vie de la chair, mais l’envie est la pourriture des os.

31 Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.

Qui opprime le pauvre outrage Celui qui l’a fait, mais celui qui l’honore use de grâce envers l’indigent.

32 За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.

Le méchant est chassé par son iniquité, mais le juste est plein de confiance, dans sa mort [même].

33 Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.

La sagesse demeure dans le cœur de celui qui a du discernement, mais ce qui est au-dedans des sots est connu.

34 Правда подиже народ, а грех је срамота народима.

La justice élève une nation, mais le péché est la honte des peuples.

35 Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.

La faveur du roi est pour le serviteur intelligent, mais sa colère est sur celui qui fait honte.