Приче Соломонове 13

1 Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.

Den vise son let seg aga av far sin, men spottaren høyrer ikkje på skjenn.

2 Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.

Sjølv fær ein godt av den frukt som munnen ber, men hugen åt svikarar stend etter vald.

3 Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.

Den som agtar munnen sin, varar si sjæl, men gapen fær seg ei ulukka.

4 Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.

Hugen i letingen lyster og fær ikkje noko, hugen i strævsame folk fær rikleg mette.

5 На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.

Den rettferdige hatar ljugarord, men den gudlause fer stygt og skamleg åt.

6 Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.

Rettferd varar den som fer ulastande, men gudløysa feller den som gjer synd.

7 Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.

Mang ein ter seg rik og eig då inkje, ein annan ter seg fatig og eig mykje.

8 Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.

Mannsens rikdom er ein løysepeng for livet hans, men fatigmannen fær inkje trugsmål høyra.

9 Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.

Ljoset åt dei rettferdige brenn lystigt, men lampa åt ugudlege vil slokna.

10 Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.

Med ovmod veld ein berre trætta, men hjå deim som tek mot råd, er visdom.

11 Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.

Lettfengen rikdom minkar, men sankar du smått um senn, fær du meir og meir.

12 Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.

Langdrøg von gjer hjarta sjukt, men uppfyllt ynskje er eit livsens tre.

13 Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.

Den som vanvyrder ordet, tyner seg sjølv, men den som ottast bodordet, fær løn.

14 Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.

Vismanns læra er livsens kjelda, so ein slepp undan frå daudesnaror.

15 Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.

Godt vit gjev manntekkje, men hard er vegen som svikarar gjeng.

16 Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.

Kvar som er klok, fer fram med vit, men ein dåre briskar seg med dårskap.

17 Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.

Ein gudlaus sendemann fell i ulukka, men trufast bodberar er lækjedom.

18 Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.

Armod og skam fær den som viser age ifrå seg, men den som agtar på refsing, vinn æra.

19 Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.

Uppfyllt ynskje er søtt for sjæli, men å vika frå vondt er ei gruv for dårar.

20 Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.

Gakk saman med dei vise, so vert du vis, men ilag med dårar gjeng det deg ille.

21 Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.

Ulukka forfylgjer syndarar, men rettferdige fær godt til løn.

22 Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.

Den gode let etter seg arv til barneborn, men det syndaren eig, er gøymt åt den rettferdige.

23 Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.

Fatigfolks nybrot gjev rikeleg føda, men mang ein vert tynt ved urettferd.

24 Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.

Den som sparer riset sitt, hatar son sin, men den som elskar han, tuktar honom tidleg.

25 Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.

Rettferdige hev mat til å metta seg på, men gudlause gjeng med magen tom.