Лука 20
1 И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,
Y ACONTECIÓ un día, que enseñando él al pueblo en el templo, y anunciando el evangelio, llegáronse los príncipes de los sacerdotes y los escribas, con los ancianos;
2 И рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
Y le hablaron, diciendo: Dinos: ¿con qué potestad haces estas cosas? ¿ó quién es el que te ha dado esta potestad?
3 А Он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
Respondiendo entonces Jesús, les dijo: Os preguntaré yo también una palabra; respondedme:
4 Крштење Јованово или би с неба или од људи?
El bautismo de Juan, ¿era del cielo, ó de los hombres?
5 А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
Mas ellos pensaban dentro de sí, diciendo: Si dijéremos, del cielo, dirá: ¿Por qué, pues, no le creísteis?
6 Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.
Y si dijéremos, de los hombres, todo el pueblo nos apedreará: porque están ciertos que Juan era profeta.
7 И одговорише: Не знамо откуда.
Y respondieron que no sabían de dónde.
8 А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
Entonces Jesús les dijo: Ni yo os digo con qué potestad hago estas cosas.
9 А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.
Y comenzó á decir al pueblo esta parábola: Un hombre plantó una viña, y arrendóla á labradores, y se ausentó por mucho tiempo.
10 И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.
Y al tiempo, envió un siervo á los labradores, para que le diesen del fruto de la viña; mas los labradores le hirieron, y enviaron vacío.
11 И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.
Y volvió á enviar otro siervo; mas ellos á éste también, herido y afrentado, le enviaron vacío.
12 И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.
Y volvió á enviar al tercer siervo; mas ellos también á éste echaron herido.
13 Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.
Entonces el señor de la viña dijo: ¿Qué haré? Enviaré mi hijo amado: quizás cuando á éste vieren, tendrán respeto.
14 А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.
Mas los labradores, viéndole, pensaron entre sí, diciendo: Este es el heredero; venid, matémosle para que la heredad sea nuestra.
15 И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?
Y echáronle fuera de la viña, y le mataron. ¿Qué pues, les hará el señor de la viña?
16 Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!
Vendrá, y destruirá á estos labradores, y dará su viña á otros. Y como ellos lo oyeron, dijeron: ¡Dios nos libre!
17 А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?
Mas él mirándolos, dice: ¿Qué pues es lo que está escrito: La piedra que condenaron los edificadores, ésta fué por cabeza de esquina?
18 Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
Cualquiera que cayere sobre aquella piedra, será quebrantado; mas sobre el que la piedra cayere, le desmenuzará.
19 И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.
Y procuraban los príncipes de los sacerdotes y los escribas echarle mano en aquella hora, porque entendieron que contra ellos había dicho esta parábola: mas temieron al pueblo.
20 И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.
Y acechándole enviaron espías que se simulasen justos, para sorprenderle en palabras, para que le entregasen al principado y á la potestad del presidente.
21 И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
Los cuales le preguntaron, diciendo: Maestro, sabemos que dices y enseñas bien, y que no tienes respeto á persona; antes enseñas el camino de Dios con verdad.
22 Треба ли нам ћесару давати харач, или не?
¿Nos es lícito dar tributo á César, ó no?
23 А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?
Mas él, entendiendo la astucia de ellos, les dijo: ¿Por qué me tentáis?
24 Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
Mostradme la moneda. ¿De quién tiene la imagen y la inscripción? Y respondiendo dijeron: De César.
25 А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.
Entonces les dijo: Pues dad á César lo que es de César; y lo que es de Dios, á Dios.
26 И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.
Y no pudieron reprender sus palabras delante del pueblo: antes maravillados de su respuesta, callaron.
27 А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га
Y llegándose unos de los Saduceos, los cuales niegan haber resurrección, le preguntaron,
28 Говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.
Diciendo: Maestro, Moisés nos escribió: Si el hermano de alguno muriere teniendo mujer, y muriere sin hijos, que su hermano tome la mujer, y levante simiente á su hermano.
29 Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;
Fueron, pues, siete hermanos: y el primero tomó mujer, y murió sin hijos.
30 И узе други жену, и он умре без деце;
Y la tomó el segundo, el cual también murió sin hijos.
31 И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;
Y la tomó el tercero: asimismo también todos siete: y murieron sin dejar prole.
32 А после свих умре и жена.
Y á la postre de todos murió también la mujer.
33 О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
En la resurrección, pues, ¿mujer de cuál de ellos será? porque los siete la tuvieron por mujer.
Entonces respondiendo Jesús, les dijo: Los hijos de este siglo se casan, y son dados en casamiento: (aiōn g165)
35 А који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати; (aiōn g165)
Mas los que fueren tenidos por dignos de aquel siglo y de la resurrección de los muertos, ni se casan, ni son dados en casamiento: (aiōn g165)
36 Јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.
Porque no pueden ya más morir: porque son iguales á los ángeles, y son hijos de Dios, cuando son hijos de la resurrección.
37 А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.
Y que los muertos hayan de resucitar, aun Moisés lo enseñó en el [pasaje de] la zarza, cuando llama al Señor: Dios de Abraham, y Dios de Isaac, y Dios de Jacob.
38 А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.
Porque Dios no es [Dios] de muertos, mas de vivos: porque todos viven á él.
39 А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.
Y respondiéndole unos de los escribas, dijeron: Maestro, bien has dicho.
40 И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:
Y no osaron más preguntarle algo.
41 Како говоре да је Христос син Давидов?
Y él les dijo: ¿Cómo dicen que el Cristo es hijo de David?
42 Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,
Y el mismo David dice en el libro de los Salmos: Dijo el Señor á mi Señor: Siéntate á mi diestra,
43 Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.
Entre tanto que pongo tus enemigos por estrado de tus pies.
44 Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?
Así que David le llama Señor: ¿cómo pues es su hijo?
45 А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:
Y oyéndole todo el pueblo, dijo á sus discípulos:
46 Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
Guardaos de los escribas, que quieren andar con ropas largas, y aman las salutaciones en las plazas, y las primeras sillas en las sinagogas, y los primeros asientos en las cenas;
47 Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.
Que devoran las casas de las viudas, poniendo por pretexto la larga oración: éstos recibirán mayor condenación.
