Лука 18
1 Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,
Y PROPÚSOLES también una parábola sobre que es necesario orar siempre, y no desmayar,
2 Говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.
Diciendo: Había un juez en una ciudad, el cual ni temía á Dios, ni respetaba á hombre.
3 А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.
Había también en aquella ciudad una viuda, la cual venía á él diciendo: Hazme justicia de mi adversario.
4 И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,
Pero él no quiso por algún tiempo; mas después de esto dijo dentro de sí: Aunque ni temo á Dios, ni tengo respeto á hombre,
5 Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.
Todavía, porque esta viuda me es molesta, le haré justicia, porque al fin no venga y me muela.
6 Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.
Y dijo el Señor: Oid lo que dice el juez injusto.
7 А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?
¿Y Dios no hará justicia á sus escogidos, que claman á él día y noche, aunque sea longánime acerca de ellos?
8 Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?
Os digo que los defenderá presto. Empero cuando el Hijo del hombre viniere, ¿hallará fe en la tierra?
9 А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:
Y dijo también á unos que confiaban de sí como justos, y menospreciaban á los otros, esta parábola:
10 Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.
Dos hombres subieron al templo á orar: el uno Fariseo, el otro publicano.
11 Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.
El Fariseo, en pie, oraba consigo de esta manera: Dios, te doy gracias, que no soy como los otros hombres, ladrones, injustos, adúlteros, ni aun como este publicano;
12 Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.
Ayuno dos veces á la semana, doy diezmos de todo lo que poseo.
13 А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.
Mas el publicano estando lejos no quería ni aun alzar los ojos al cielo, sino que hería su pecho, diciendo: Dios, sé propicio á mí pecador.
14 Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.
Os digo que éste descendió á su casa justificado antes que el otro; porque cualquiera que se ensalza, será humillado; y el que se humilla, será ensalzado.
15 Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.
Y traían á él los niños para que los tocase; lo cual viendo los discípulos les reñían.
16 А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.
Mas Jesús llamándolos, dijo: Dejad los niños venir á mí, y no los impidáis; porque de tales es el reino de Dios.
17 И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.
De cierto os digo, que cualquiera que no recibiere el reino de Dios como un niño, no entrará en él.
18 И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни? (aiōnios g166)
Y preguntóle un príncipe, diciendo: Maestro bueno, ¿qué haré para poseer la vida eterna? (aiōnios g166)
19 А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
Y Jesús le dijo: ¿Por qué me llamas bueno? ninguno hay bueno sino sólo Dios.
20 Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.
Los mandamientos sabes: No matarás: No adulterarás: No hurtarás: No dirás falso testimonio: Honra á tu padre y á tu madre.
21 А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.
Y él dijo: Todas estas cosas he guardado desde mi juventud.
22 А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.
Y Jesús, oído esto, le dijo: Aun te falta una cosa: vende todo lo que tienes, y da á los pobres, y tendrás tesoro en el cielo; y ven, sígueme.
23 А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.
Entonces él, oídas estas cosas, se puso muy triste, porque era muy rico.
24 А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!
Y viendo Jesús que se había entristecido mucho, dijo: ¡Cuán dificultosamente entrarán en el reino de Dios los que tienen riquezas!
25 Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.
Porque más fácil cosa es entrar un camello por el ojo de una aguja, que un rico entrar en el reino de Dios.
26 А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?
Y los que lo oían, dijeron: ¿Y quién podrá ser salvo?
27 А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.
Y él [les] dijo: Lo que es imposible para con los hombres, posible es para Dios.
28 А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.
Entonces Pedro dijo: He aquí, nosotros hemos dejado las posesiones nuestras, y te hemos seguido.
29 А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,
Y él les dijo: De cierto os digo, que nadie hay que haya dejado casa, padres, ó hermanos, ó mujer, ó hijos, por el reino de Dios,
31 Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.
Y Jesús, tomando á los doce, les dijo: He aquí subimos á Jerusalem, y serán cumplidas todas las cosas que fueron escritas por los profetas, del Hijo del hombre.
32 Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,
Porque será entregado á las gentes, y será escarnecido, é injuriado, y escupido.
33 И биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.
Y después que le hubieren azotado, le matarán: mas al tercer día resucitará.
34 И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.
Pero ellos nada de estas cosas entendían, y esta palabra les era encubierta, y no entendían lo que se decía.
35 А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.
Y aconteció que acercándose él á Jericó, un ciego estaba sentado junto al camino mendigando;
36 А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?
El cual como oyó la gente que pasaba, preguntó qué era aquello.
37 И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
Y dijéronle que pasaba Jesús Nazareno.
38 И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.
Entonces dió voces, diciendo: Jesús, Hijo de David, ten misericordia de mí.
39 И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.
Y los que iban delante, le reñían que callase; mas él clamaba mucho más: Hijo de David, ten misericordia de mí.
40 И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га
Jesús entonces parándose, mandó traerle á sí: y como él llegó, le preguntó,
41 Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.
Diciendo: ¿Qué quieres que te haga? Y él dijo: Señor, que vea.
42 А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.
Y Jesús le dijo: Ve, tu fe te ha hecho salvo.
43 И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.
Y luego vió, y le seguía, glorificando á Dios: y todo el pueblo como lo vió, dió á Dios alabanza.
