Лука 19
1 И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,
Y HABIENDO entrado [Jesus, ] iba pasando por Jericó:
2 И гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина царинички, и беше богат,
Y hé aquí un varon llamado Zaquéo, el cual era el principal de los publicanos, y era rico.
3 И искаше да види Исуса да Га позна; и не могаше од народа, јер беше малог раста;
Y procuraba ver á Jesus quien fuese; mas no podia á causa de la multitud, porque era pequeño de estatura.
4 И потрчавши напред, попе се на дуд да Га види; јер Му је онуда требало проћи.
Y corriendo delante, subióse á un árbol sicómoro para verle; porque habia de pasar por allí.
5 И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.
Y como vino á aquel lugar Jesus, mirando le vió, y díjole: Zaquéo, dáte priesa, desciende, porque hoy es necesario que pose en tu casa.
6 И сиђе брзо; и прими Га радујући се.
Entónces el descendió aprisa, y le recibió gozoso.
7 И сви, кад видеше, викаху на Њега говорећи да грешном човеку дође у кућу.
Y viendo [esto] todos, murmuraban, diciendo que habia entrado á posar con un hombre pecador.
8 А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! Ево пола имања свог даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо.
Entónces Zaquéo, puesto en pié, dijo al Señor: Hé aquí, Señor, la mitad de mis bienes doy á los pobres; y si en algo he defraudado á alguno, lo vuelvo con el cuatro tanto.
9 А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој; јер је и ово син Авраамов.
Y Jesus le dijo: Hoy ha venido la salvacion á esta casa; por cuanto él tambien es hijo de Abraham.
10 Јер је Син човечији дошао да нађе и спасе шта је изгубљено.
Porque el Hijo del hombre vino á buscar y á salvar lo que se habia perdido.
11 А кад они то слушаху настави казивати причу; јер беше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.
Y oyendo ellos estas cosas, prosiguió y dijo una parábola, por cuanto estaba cerca de Jerusalem; y porque pensaban que luego habia de ser manifestado el reino de Dios.
12 Рече дакле: Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати.
Dijo pues: Un hombre noble partió á una provincia lejos, para tomar para sí un reino, y volver.
13 Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим.
Mas llamados diez siervos suyos les dió diez minas, y díjoles: Negociad entretanto que vengo.
14 И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама.
Empero sus ciudadanos le aborrecian; y enviaron tras de él una embajada, diciendo: No queremos que este reine sobre nosotros.
15 И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.
Y aconteció que vuelto él, habiendo tomado el reino, mandó llamar á si á aquellos siervos, á los cuales habia dado el dinero, para saber lo que habia negociado cada uno.
16 Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса.
Y vino el primero, diciendo: Señor, tu mina ha ganado diez minas.
17 И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова.
Y él le dice: Está bien, buen siervo; pues que en lo poco has sido fiel, tendrás potestad sobre diez ciudades.
18 И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса.
Y vino otro diciendo: Señor, tu mina ha hecho cinco minas.
19 А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.
Y tambien á este dijo: Tú tambien se sobre cinco ciudades.
20 И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.
Y vino otro diciendo: Señor, hé aquí tu mina, la cual he tenido guardada en un pañizuelo,
21 Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао.
Porque tuve miedo de tí, que eres hombre recio; tomas lo que no pusiste, y siegas lo que no sembraste.
22 А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао:
Entónces [él] le dijo: Mal siervo, de tu boca te juzgo. Sabias que yo era hombre recio, que tomo lo que no puse, y siego lo que no sembré;
23 Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?
¿Por qué pues no diste mi dinero al banco; y yo viniendo lo demandará con el logro?
24 И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.
Y dijo á los que estaban presentes: Quitadle la mina, y dadla al que tiene las diez minas.
25 И рекоше му: Господару! Он има десет кеса.
Y ellos le dijeron: Señor, tiene diez minas.
26 А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има.
Pues [yo] os digo que á cualquiera que tuviere, le será dado; mas al que no tuviere, aun lo que tiene le será quitado.
27 А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном.
Y tambien á aquellos mis enemigos, que no querian que yo reinase sobre ellos, traedlos acá, y degolladlos delante de mí.
28 И казавши ово пође напред, и иђаше горе у Јерусалим.
Y dicho esto, iba delante subiendo á Jerusalem.
29 И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла двојицу од ученика својих
Y aconteció, que llegando cerca de Bethfage, y de Bethania, al monte que se llama de las Olivas, envió dos de sus discípulos.
30 Говорећи: Идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човек никад није уседао; одрешите га и доведите.
Diciendo: Id á la aldéa de enfrente; en la cual como entrareis, hallaréis un pollino atado, en el que ningun hombre se ha sentado jamás: desatadle, y traed[lo.]
31 И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба.
Y si alguien os preguntare: ¿Por qué [le] desatais? le responderéis así: Porque el Señor lo ha menester.
32 А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.
Y fueron los que habian sido enviados, y hallaron como [él] les dijo.
33 А кад они дрешаху магаре рекоше им господари од њега: Зашто дрешите магаре?
Y desatando ellos el pollino, sus dueños les dijeron: ¿Por que desatais el pollino?
34 А они рекоше: Оно Господу треба.
Y ellos dijeron: Porque el Señor le ha menester.
35 И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.
Y trajéronlo á Jesus; y habiendo echado sus vestidos sobre el pollino pusieron á Jesus encima.
36 А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.
Y yendo él, tendian sus capas por el camino.
37 А кад се приближи већ да сиђе с горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога гласно за сва чудеса што су видели,
Y como llegasen ya cerca de la bajada del monte de las Olivas, toda la multitud de los discípulos, gozándose, comenzaron á alabar á Dios á gran voz por todas las maravillas que habian visto,
38 Говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини!
Diciendo: Bendito el rey que viene en nombre del Señor: paz en el cielo, y gloria en lo altísimo.
39 И неки фарисеји из народа рекоше Му: Учитељу! Запрети ученицима својим.
Entónces algunos de los Fariséos de la compañía le dijeron: Maestro, reprende á tus discípulos.
40 И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.
Y él respondiendo, les dijo: Os digo que si estos callaren, las piedras clamarán.
41 И кад се приближи, угледа град и заплака за њим
Y como llegó cerca, viendo la ciudad, lloró sobre ella,
42 Говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан шта је за мир твој! Али је сад сакривено од очију твојих.
Diciendo: ¡Oh si tambien tú conocieses, á lo ménos en este tu dia, lo que [toca] á tu paz! mas ahora está encubierto de tus ojos.
43 Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;
Porque vendrán dias sobre tí, que tus enemigos te cercarán con baluarte; y te pondrán cerco, y de todas partes te pondrán en estrecho;
44 И разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен.
Y te derribarán á tierra, y á tus hijos, [los que están] dentro de tí; y no dejarán sobre tí piedra sobre piedra; por cuanto no conociste el tiempo de tu visitacion.
45 И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,
Y entrando en el templo, comenzó á echar fuera á todos los que vendian y compraban en él,
46 Говорећи им: У писму стоји: Дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.
Diciéndoles: Escrito esta: Mi casa, casa de oracion es; mas vosotros la habeis hecho cueva de ladrones.
47 И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старешине народне гледаху да Га погубе.
Y enseñaba cada dia en el templo mas los príncipes de los sacerdotes, y los escribas, y los principales del pueblo procuraban matarle.
48 И не налажаху шта би Му учинили; јер сав народ иђаше за Њим, и слушаху Га.
Y no hallaban qué hacerle, porque todo el pueblo estaba suspenso oyéndole.
