Лука 18
1 Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,
Y PROPÚSOLES tambien una parábola sobre que es necesario orar siempre, y no desmayar.
2 Говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.
Diciendo: Habia un juez en una ciudad, el cual ni temia á Dios, ni respetaba hombre.
3 А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.
Habia tambien en aquella ciudad una viuda, la cual venia á él, diciendo: Hazme justicia de mi adversario.
4 И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,
Pero él no quiso por [algun] tiempo: mas despues de esto dijo dentro de sí: Aunque ni temo á Dios, ni tengo respeto á hombre;
5 Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.
Todavia porque esta viuda me es molesta, le haré justicia, porque al fin no venga y me muela.
6 Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.
Y dijo el Señor: Oíd lo que dice el juez injusto.
7 А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?
¿Y Dios no hará justicia á sus escogidos, que claman á él dia y noche, aunque sea longánime acerca de ellos?
8 Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?
Os digo que los defenderá presto. Empero cuando el Hijo del hombre viniere, ¿hallará fé en la tierra?
9 А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:
Y dijo tambien á unos que confiaban de sí como justos, y menospreciaban á los otros, esta parábola:
10 Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.
Dos hombres subieron al templo á orar; el uno Fariséo, y el otro publicano.
11 Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.
El Fariséo, en pié, oraba consigo de esta manera: Dios, te doy gracias, que no soy como los otros hombres, ladrones, injustos, adúlteros, ni aun como este publicano.
12 Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.
Ayuno dos veces en la semana; doy diezmos de todo lo que poseo.
13 А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.
Mas el publicano estando lejos, no queria ni aun alzar los ojos al cielo; sino que heria su pecho, diciendo: Dios, sé propicio á mí, pecador.
14 Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.
Os digo que éste descendió á su casa [más] justificado que el otro: porque cualquiera que se ensalza, será humillado, y el que se humilla, será ensalzado.
15 Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.
Y traian á él los niños para que los tocase; lo cual viéndo[lo] los discípulos, les reñian.
16 А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.
Mas Jesus llamándolos, dijo: Dejad los niños venir á mí, y no los impidais, porque de tales es el reino de Dios.
17 И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.
De cierto os digo, que cualquiera que no recibiere el reino de Dios como un niño, no entrará en él.
18 И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни? (aiōnios g166)
Y preguntóle un príncipe diciendo: Maestro bueno, ¿qué haré para poseer la vida eterna? (aiōnios g166)
19 А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
Y Jesus le dijo: ¿Por qué me dices bueno? ninguno [hay] bueno sino solo Dios.
20 Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.
Los mandamientos sabes: No matarás, No adulterarás, No hurtarás, No dirás falso testimonio, Honra á tu padre, y á tu madre.
21 А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.
Y él dijo: Todas estas cosas he guardado desde mi juventud.
22 А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.
Y Jesus, oido esto, le dijo: Aun te falta una cosa: vende todo lo que tienes, y da á los pobres, y tendrás tesoro en el cielo; y ven, sígueme.
23 А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.
Entónces él, oidas estas cosas, se puso muy triste, porque era muy rico.
24 А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!
Y viendo Jesus que se habia entristecido mucho, dijo: ¡Cuán dificultosamente entrarán en el reino de Dios los que tienen riquezas!
25 Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.
Porque más fácil cosa es entrar un camello por el ojo de una aguja, que un rico entrar en el reino de Dios.
26 А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?
Y los que [lo] oian, dijeron: ¿Y quién podrá ser salvo?
27 А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.
Y él [les] dijo: Lo que es imposible para con los hombres, posible es para Dios.
28 А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.
Entónces Pedro dijo: Hé aquí, nosotros hemos dejado las posesiones nuestras, y te hemos seguido.
29 А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,
Y él les dijo: De cierto os digo que nadie hay que haya dejado casa, ó padres, ó hermanos, ó mujer, ó hijos, por el reino de Dios,
31 Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.
Y Jesus tomando [aparte] los doce, les dijo: Hé aquí subimos á Jerusalem, y serán cumplidas todas las cosas que fueron escritas por los profetas del Hijo del hombre.
32 Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,
Porque será entregado á las gentes, y será escarnecido, é injuriado, y escupido.
33 И биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.
Y despues que le hubieren azotado, le matarán; mas al tercer dia resucitará.
34 И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.
Pero ellos nada de estas cosas entendian, y esta palabra les era encubierta; y no entendian lo que se decia.
35 А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.
Y aconteció que acercándose él á Jericó, un ciego estaba sentado junto al camino mendigando:
36 А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?
El cual como oyó la gente que pasaba, preguntó qué era aquello.
37 И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
Y dijéronle que pasaba Jesus Nazareno.
38 И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.
Entónces dió voces, diciendo: Jesus, hijo de David; ten misericordia de mí.
39 И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.
Y los que iban delante, le reñian que callase; mas él clamaba mucho mas: Hijo de David, ten misericordia de mí.
40 И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га
Jesus entónces parándose, mandó traerle á sí: y como él llegó, le preguntó,
41 Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.
Diciendo: ¿Qué quieres que te haga? Y él dijo: Señor, que vea.
42 А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.
Y Jesus le dijo: Vé: tu fé te ha hecho salvo.
43 И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.
Y luego vió, y le seguia, glorificando á Dios: y todo el pueblo como vió [esto, ] dió á Dios alabanza.
