Књига о Јову 8

1 Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:

Entonces Bildad el Suhita habló y dijo:

2 Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар?

“¿Cuánto tiempo más seguirás hablando así? Las palabras que salen de tu boca son un montón de aire caliente!

3 Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду?

¿Pervierte Dios la justicia? ¿Acaso el Todopoderoso pervierte lo que es justo?

4 Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.

Tus hijos debieron pecar contra él, y por eso merecieron el castigo que les infligió.

5 А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем,

Pero si oras a Dios y le pides ayuda,

6 Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;

si llevas una vida limpia y haces lo que es justo, entonces él actuará para enderezar las cosas en su hogar.

7 И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик.

Aunque comiencen con casi nada, ¡terminarán con mucho!

8 Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових;

“¿Por qué no preguntan lo que descubrieron las generaciones anteriores, y examinan lo que descubrieron nuestros antepasados? ¡Nosotros nacimos ayer y no sabemos nada!

9 Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.

Nuestros días en la tierra se desvanecen tan rápido como una sombra que pasa.

10 Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи?

¿Acaso no te enseñan y te explican lo que saben?

11 Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде?

¿Puede crecer el papiro donde no hay pantano? ¿Pueden crecer los juncos sin agua?

12 Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.

Incluso sin ser cortados, mientras aún florecen, se marchitan más rápido que la hierba.

13 Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.

Esto es lo que le sucede a todo el que se olvida de Dios. Las esperanzas de los que viven sin Dios se reducen a nada.

14 Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;

Su confianza es como si se aferraran a una endeble tela de araña.

15 Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.

Buscan la seguridad en su casa, pero ésta no les proporciona ningún apoyo. Intentan aferrarse a ella, pero es fugaz.

16 Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;

Los que viven sin Dios son como una planta exuberante que crece al sol y extiende sus brotes por todo el jardín.

17 Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се;

Enreda sus raíces entre las piedras y se aferra a la roca.

18 Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело.

Pero cuando es cortada, el lugar donde estaba la repudia, diciendo: ‘Nunca te vi’.

19 Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.

Entonces su vida se acaba, y otra plata brota de la tierra para ocupar su lugar.

20 Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца.

“Mira, Dios no rechaza a quien es inocente, ni apoya a quien es culpable.

21 Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања.

Él puede hacer que vuelvas a reír de felicidad y a gritar de alegría.

22 Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити.

Los que te odian serán avergonzados, y el lugar donde viven los malvados será destruido”.