Књига о Јову 41

1 Хоћеш ли удицом извући крокодила или ужем подвезати му језик?

An extrahere poteris leviathan hamo, et fune ligabis linguam eius?

2 Хоћеш ли му провући ситу кроз нос? Или му шиљком провртети чељусти?

Numquid pones circulum in naribus eius, aut armilla perforabis maxillam eius?

3 Хоће ли те много молити, или ће ти ласкати?

Numquid multiplicabit ad te preces, aut loquetur tibi mollia?

4 Хоће ли учинити веру с тобом да га узмеш да ти буде слуга до века?

Numquid feriet tecum pactum, et accipies eum servum sempiternum?

5 Хоћеш ли се играти с њим као с птицом, или ћеш га везати девојкама својим?

Numquid illudes ei quasi avi, aut ligabis eum ancillis tuis?

6 Хоће ли се њим частити другови? Разделити га међу трговце?

Concident eum amici, divident illum negotiatores?

7 Хоћеш ли му напунити кожу шиљцима и главу оствама?

Numquid implebis sagenas pelle eius, et gurgustium piscium capite illius?

8 Дигни на њ руку своју; нећеш више помињати боја.

Pone super eum manum tuam: memento belli, nec ultra addas loqui.

9 Гле, залуду је надати му се; кад га само угледа човек, не пада ли?

Ecce, spes eius frustrabitur eum, et videntibus cunctis praecipitabitur.

10 Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?

Non quasi crudelis suscitabo eum: quis enim resistere potest vultui meo?

11 Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.

Quis ante dedit mihi, ut reddam ei? omnia quae sub caelo sunt, mea sunt.

12 Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.

Non parcam ei, et verbis potentibus, et ad deprecandum compositis.

13 Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?

Quis revelabit faciem indumenti eius? et in medium oris eius quis intrabit?

14 Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.

Portas vultus eius quis aperiet? per gyrum dentium eius formido.

15 Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.

Corpus illius quasi scuta fusilia, compactum squamis se prementibus.

16 Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.

Una uni coniungitur, et ne spiraculum quidem incedit per eas:

17 Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.

Una alteri adhaerebit, et tenentes se nequaquam separabuntur.

18 Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.

Sternutatio eius splendor ignis, et oculi eius, ut palpebrae diluculi.

19 Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.

De ore eius lampades procedunt, sicut taedae ignis accensae.

20 Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.

De naribus eius procedit fumus, sicut ollae succensae atque ferventis.

21 Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.

Halitus eius prunas ardere facit, et flamma de ore eius egreditur.

22 У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.

In collo eius morabitur fortitudo, et faciem eius praecedit egestas.

23 Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.

Membra carnium eius cohaerentia sibi: mittet contra eum flumina, et ad locum alium non ferentur.

24 Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.

Cor eius indurabitur tamquam lapis, et stringetur quasi malleatoris incus.

25 Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.

Cum sublatus fuerit, timebunt angeli, et territi purgabuntur.

26 Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.

Cum apprehenderit eum gladius, subsistere non poterit neque hasta, neque thorax:

27 Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.

Reputabit enim quasi paleas ferrum, et quasi lignum putridum, aes.

28 Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;

Non fugabit eum vir sagittarius, in stipulam versi sunt ei lapides fundae.

29 Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.

Quasi stipulam aestimabit malleum, et deridebit vibrantem hastam.

30 Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.

Sub ipso erunt radii solis, et sternet sibi aurum quasi lutum.

31 Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.

Fervescere faciet quasi ollam profundum mare, et ponet quasi cum unguenta bulliunt.

32 За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.

Post eum lucebit semita, aestimabit abyssum quasi senescentem.

33 Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.

Non est super terram potestas, quae comparetur ei, qui factus est ut nullum timeret.

34 Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.

Omne sublime videt, ipse est rex super universos filios superbiae.