Књига о Јову 4
1 Тада одговори Елифас Теманац и рече:
Eliifaaz namichi Teemaan sun akkana jedhee deebise:
2 Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?
“Yoo namni tokko sitti dubbachuu yaale, ati ni komattaa? Garuu eenyutu dubbachuu dhiisa?
3 Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;
Ati akka nama baayʼee barsiifte, akka harka dadhabaa illee jajjabeessite yaadadhu.
4 Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.
Dubbiin kee warra gatantaran gargaaree dhaabeera; atis jilba laafe jabeessiteerta.
5 А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.
Amma garuu rakkinni sirra gaʼe; atis abdii kutatteerta; rakkinni si miidheera; atis rifatteerta;
6 Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?
Waaqa sodaachuun kee irkoo kee, qajeelinni karaa keetiis abdii kee mitii?
7 Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?
“Ammas yaadadhu; namni qulqulluun takkumaa badee beekaa? Qajeelonni eessatti badanii beeku?
8 Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.
Akka ani hubadhetti warri waan hamaa qotatan, kanneen waan hamaa facaasanis isuma haammatu.
9 Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.
Isaanis hafuura Waaqni isaanitti baafatuun badu; hafuuraa dheekkamsa isaaniitiinis ni barbadeeffamu.
10 Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.
Leenci ni aada; ni gururiʼas; ilkaan leenca saafelaa garuu ni caccaba.
11 Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.
Leenci jabaan waan adamsu dhabee ni duʼa; ilmaan leenca dhaltuus ni bittinnaaʼu.
12 Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.
“Dubbiin tokko icciitiidhaan naa fidame; gurri koos asaasa isaa dhagaʼe.
13 У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,
Abjuu halkanii sodaachisaa keessa, yommuu hirribni cimaan nama qabatutti,
14 Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,
sodaa fi hollachuun na qabatee lafee koo hunda raase.
15 И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.
Hafuurri luffi jedhee fuula koo dura darbe; rifeensi dhagna koos kaʼee dhaabate.
16 Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:
Innis ni dhaabate; ani garuu inni maal akka taʼe hubachuu hin dandeenye. Fakkiin tokko ija koo dura dhaabate; anis sagalee tasgabbii kan akkana jedhu tokkon dhagaʼe:
17 Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?
‘Namni duʼa hin oolle, Waaqa caalaa qajeelaa taʼuu dandaʼaa? Namni Uumaa isaa caalaa qulqulluu taʼuu dandaʼaa?
18 Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;
Waaqni tajaajiltoota isaa hin amanatu; ergamoota isaas balleessaa isaaniitiin ni gaafata;
19 А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.
yoos warri manneen suphee keessa jiraatan, warri hundeen isaanii biyyoo taʼe, warri bilii caalaa burkutaaʼan immoo akkam haa taʼan ree?
20 Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.
Isaan ganamaa fi galgala gidduutti burkutaaʼu; tasumas bara baraan ni badu.
21 Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.
Akka isaan ogummaa malee duʼaniif funyoon dunkaana isaanii hin luqqifamnee?’
