Књига о Јову 34
1 Још говори Елијуј и рече:
Eliihuun akkana jedhe:
2 Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.
“Yaa ogeeyyii, dubbii koo dhagaʼaa; beektonnis na dhaggeeffadhaa.
3 Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.
Akkuma arrabni nyaata afaaniin qabu, gurris dubbii calalaatii.
4 Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.
Waan qajeelaa taʼe ofii keenyaaf haa filannu; waan gaariis tokkummaadhaan haa barannu.
5 Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.
“Iyyoob akkana jedha; ‘Ani qajeelaa dha; Waaqni garuu murtii qajeelaa narraa fudhate.
6 Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.
Ani utuman nama dhugaa taʼee jiruu, akka sobduuttin herregame; ani yakka qabaachuu baadhu illee xiyyi isaa madaa hin fayyineen na madeesseera.’
7 Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?
Namni akka bishaaniitti tuffii dhugu, kan akka Iyyoob eenyu?
8 И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?
Inni warra hammina hojjetu wajjin walii gala; jalʼoota wajjinis tokkummaa qabaata.
9 Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.
Inni, ‘Waaqa gammachiisuu yaaluun, namaaf faayidaa tokko iyyuu hin qabu’ jedhaatii.
10 Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.
“Kanaafuu isin yaa hubattoota, na dhagaʼaa. Waan hamaa hojjechuun Waaqa irraa, dogoggoruunis Waaqa Waan Hunda Dandaʼu irraa haa fagaatu.
11 Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.
Inni namaaf akkuma hojii isaatti gatii ni kenna; waan karaa isaatiif malus itti fida.
12 Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.
Dhugumaan Waaqni hammina hin hojjetu; Waaqni Waan Hunda Dandaʼu murtii qajeelaa hin jalʼisu.
13 Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?
Eenyutu lafa irratti isa muude? Eenyutus addunyaa guutuu isatti kenne?
14 Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;
Utuu inni hafuura isaa deebisee fudhatee, hafuura baafatu illee gara ofii isaatti deebifatee,
15 Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.
silaa sanyiin namaa hundi walumaan bada; namnis biyyootti deebiʼa ture.
16 Ако си, дакле, разуман, чуј ово: слушај глас речи мојих.
“Ati yoo hubannaa qabaatte waan kana dhagaʼi; waan ani jedhus dhaggeeffadhu.
17 Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?
Namni murtii qajeelaa jibbu bulchuu dandaʼaa? Atis isa qajeelaa fi humna qabeessa sanatti murtaa?
18 Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?
Kan moototaan, ‘Isin faayidaa hin qabdan;’ jedhee qondaaltotaanis, ‘Isin hamoo dha’ jedhu isa mitii?
19 А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.
Inni ilmaan moototaatiif illee hin looguu; sooreyyii fi hiyyeeyyii wal hin caalchisu; hundi isaanii hojii harka isaatii.
20 Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
Isaan halkan walakkaa tasa duʼu; namoonni hollatanii dhumu; jajjaboonnis utuma harki namaa isaan hin tuqin ni badu.
21 Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.
“Iji isaa karaa namootaa irra jira; inni tarkaanfii isaanii hunda ni arga.
22 Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.
Iddoon warri waan hamaa hojjetan itti dhokatan, dukkanni yookaan gaaddisni guddaan hin jiru.
23 Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.
Akka inni murtiidhaaf fuula isaa duratti dhiʼaatuuf, Waaqni nama kam iyyuu hin beellamu.
24 Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.
Inni gaaffii tokko malee namoota jajjaboo ni burkuteessa; warra biraa immoo iddoo isaanii ni kaaʼa.
25 Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
Inni sababii hojii isaanii beekuuf, halkan keessa isaan garagalcha; isaanis ni barbadaaʼu.
26 Као безбожне разбија их на видику.
Sababii jalʼina isaaniitiifis inni iddoo namni hundi argutti isaan adaba;
27 Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;
kunis waan isaan isa duukaa buʼuu irraa garagalanii karaa isaa hunda dhiisaniif.
28 Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.
Isaan akka inni iyya rakkattootaa dhagaʼuuf, akka iyyi hiyyeeyyii fuula isaa duratti dhagaʼamu godhaniiru.
29 Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.
Yoo inni calʼise garuu, eenyutu isatti muruu dandaʼa? Yoo inni fuula isaa dhokfates eenyutu isa arguu dandaʼa? Taʼus inni namaa fi saba illee ni toʼata;
30 Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.
kunis akka namni Waaqaaf hin bulle mootii hin taanee fi akka isaan sabaaf kiyyoo hin keenyeefii dha.
31 Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.
“Namni tokko Waaqaan akkana jedha haa jennu; ‘Ani yakka hojjedheera; garuu itti hin deebiʼu.
32 А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
Waan ani arguu hin dandeenye na barsiisi; ani yoon dogoggora hojjedhee jiraadhe, lammata itti hin deebiʼu.’
33 Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.
Waaqni sababii ati qalbii jijjiirrachuu didduuf akkuma yaada keetiitti gatii siif baasaa? Situ murteessuu qaba malee ana miti; kanaafuu ati waan beektu natti himi.
34 Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,
“Namoonni hubannaa qaban ni dubbatu; namoonni ogeeyyiin na dhagaʼanis akkana jedhu;
35 Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.
‘Iyyoob beekumsa malee dubbata; dubbiin isaas hubannaa cimaa hin qabu.’
36 Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.
Iyyoob sababii akka nama hamaatti deebii kenneef maaloo utuu hamma dhumaatti qoramee jiraatee!
37 Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.
Inni cubbuu isaa irratti fincila dabala; tuffiidhaan gidduu keenyatti harka dhaʼa; Waaqa irrattis waan baayʼee dubbata.”
