< Књига о Јову 31 >

1 Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
“Ani ija koo wajjin kakuu galeera; yoos ani akkamiin hawwiidhaan gara durbaa ilaala ree?
2 Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
Carraan namni Waaqa samii biraa qabu, dhaalli inni Waaqa Waan Hunda Dandaʼu irraa argatu maali?
3 Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
Hamootaaf badiisa, warra jalʼina hojjetaniif immoo dhaʼicha mitii?
4 Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
Inni karaa koo hin arguu? Tarkaanfii koo hundas hin lakkaaʼuu?
5 Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
“Yoo ani karaa sobaa irra deemee yookaan miilli koo gara gowwoomsaatti ariifatee jiraate,
6 Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
Waaqni madaalii dhugaatiin na haa madaalu; akka ani hirʼina hin qabne illee haa beeku;
7 Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
yoo tarkaanfiin koo karaa irraa goree, garaan koo waan iji koo argu duukaa buʼee jiraate yookaan yoo harki koo xuraaʼee jiraate,
8 Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
waan ani facaafadhe namni biraa haa nyaatu; midhaan koos haa buqqifamu.
9 Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
“Yoo garaan koo dubartiidhaan gowwoomfamee jiraate, yookaan yoo ani balbala ollaa koo jalatti riphee eeggadhe,
10 Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
niitiin koo midhaan nama biraa haa daaktu; namoonni biraas ishee wajjin haa ciisan.
11 Јер је то грдило и безакоње за судије.
Kun hammina; kan abbaa murtiitiinis adabamuu qabuu dha.
12 Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
Kun ibidda hamma Barbadeessutti waa gubuu dha; midhaan ani qabu hundas gubee balleessa ture.
13 Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
“Yoo ani yeroo isaan na himatanitti, tajaajiltoota koo dhiiraa fi dubartii murtii qajeelaa dhowwadhee jiraadhe,
14 Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
yeroo Waaqni kaʼutti ani maalan godha? Yoo inni na gaafates ani maalan deebisa?
15 Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
Isuma gadameessa keessatti na uume sanatu isaan uume mitii? Kan hunda keenya gadameessa keessatti tolches isuma mitii?
16 Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
“Yoo ani waan hiyyeessaaf barbaachisu dhowwadhee jiraadhe, yookaan yoo ani akka iji haadha hiyyeessaa dadhabu godhee jiraadhe,
17 И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
yoo ani buddeena koo utuu ilma abbaa hin qabneef hin qoodin kophaa koo nyaadhee jiraadhe,
18 Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
ani garuu dargaggummaa kootii jalqabee akkuma abbaattin isa guddise; dhaloota kootii jalqabees haadha hiyyeessaa karaa argisiise.
19 Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
Ani yoon utuu namni tokko wayyaa dhabee akka malee miidhamuu, yookaan rakkataa uffata of irraa hin qabne tokko argee
20 Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
sababii ani rifeensa hoolota kootiin isa hoʼiseef, yoo garaan isaa na hin eebbisin,
21 Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
yoo ani mana murtiitti fudhatama qaba jedhee ijoollee abbaa hin qabnetti harka koo ol kaasee jiraadhe,
22 Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
irreen koo gatiittii koo irraa haa buqqaʼu; irreen koo buusaa isaatti haa cabu.
23 Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
Ani sababiin dhaʼicha Waaqaa sodaadhee fi sababiin surraa isaa kabajeef waan akkanaa hojjechuu hin dandeenye.
24 Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
“Yoo ani warqee abdadhee yookaan warqee qulqulluudhaan, ‘Ati irkoo koo ti’ jedhee jiraadhe,
25 Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
yoo ani qabeenya koo guddaatti, milkaaʼina harki koo argatetti gammadee jiraadhe,
26 Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
yoo ani aduu iftu argee yookaan jiʼa miidhaginaan deemu ilaalee kabajee,
27 И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
akkasiinis garaan koo dhoksaan gowwoomfamee afaan koo harka koo dhungatee jiraate,
28 И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
wanni kun cubbuu adabamuu qabuu dha; ani Waaqa samiitiif hin amanamne tureetii.
29 Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
“Yoo ani badiisa diina kootiitti gammadee yookaan rakkina isa irra gaʼeef ililchee jiraadhe,
30 Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
ani jireenya isaa abaaruudhaan akka afaan koo cubbuu hojjetu hin eeyyamne.
31 Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
Yoo namoonni mana koo jiraatan, takkumaa, ‘Eenyutu buddeena mana Iyyoob nyaatee hin quufin?’ hin jedhin,
32 Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
sababii manni koo karaa deemtuuf banaa tureef, keessummaan kam iyyuu ala hin bulu ture.
33 Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
Yoo ani akkuma namoonni godhan sana balleessaa koo garaatti qabadhee cubbuu koos dhokfadhee jiraadhe,
34 Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
ani waldaa guddaa sodaadhee yookaan tuffiin gosaa na naasisee, calʼisee gad baʼuu dhiiseeraa?
35 О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
“Maaloo ani utuu nama na dhagaʼu argadhee! Ani mallattoo falmii koo nan mallatteessa; Waaqni Waan Hunda Dandaʼu deebii naaf haa kennu; himataan koo dubbii isaa barreeffamaan haa dhiʼeeffatu.
36 Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
Dhugumaan ani gatiittii koo irratti waan kana nan baadha; akka gonfoottis mataa irra nan kaaʼadhan ture.
37 Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
Tokkoo tokkoo tarkaanfii koo isatti nan hima; akkuma ilma mootiittis isatti nan dhiʼaadhan ture.
38 Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
“Yoo lafti koo natti iyyitee boʼoon ishee hundinuu imimmaaniin jiidhe,
39 Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
yoo ani kaffaltii malee midhaan ishee nyaadhe, yookaan akka hojjettoonni isaa lubbuu isaanii dhaban godhee jiraadhe,
40 Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
qooda qamadii qoraattiin, qooda garbuus aramaan itti haa biqilu.” Dubbiin Iyyoob xumurame.

< Књига о Јову 31 >