< Књига о Јову 23 >

1 А Јов одговори и рече:
Then Job answered and said,
2 Још је тужњава моја одмет? А невоља је моја тежа од уздаха мојих.
Yes, I know that pleading is out of my reach; and his hand has been made heavy upon my groaning.
3 О, кад бих знао како бих нашао Бога! Да отидем до престола Његовог,
Who would then know that I might find him, and come to an end [of the matter]?
4 Да разложим пред Њим парбу своју, и уста своја напуним разлога,
And I would plead my own cause, and he would fill my mouth with arguments.
5 Да знам шта би ми одговорио, и разумем шта би ми рекао.
And I would know the remedies which he would speak to me, and I would perceive what he would tell me.
6 Би ли се према великој својој сили прео са мном? Не; него би ми помогао.
Though he should come on me in [his] great strength, then he would not threaten me;
7 Онде би се праведан човек могао правдати с Њим, и ослободио бих се за свагда од свог судије.
for truth and reproof are from him; and he would bring forth my judgment to an end.
8 Гле, ако пођем напред, нема Га; ако ли натраг, не находим Га;
For if I shall go first, and exist no longer, still what do I know [concerning] the latter end?
9 Ако на лево ради, не видим Га; ако на десно, заклонио се, не могу Га видети.
When he wrought on the left hand, then I observed [it] not: his right hand shall encompass me but I shall not see [it].
10 Али Он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато.
For he knows already my way; and he has tried me as gold.
11 По стопама је Његовим ступала нога моја; пута Његова држао сам се, и не зађох.
And I will go forth according to his commandments, for I have kept his ways; and I shall not turn aside from his commandments,
12 Од заповести уста Његових нисам одступао; чувао сам речи уста Његових више него свој ужитак.
neither shall I transgress; but I have hid his words in my bosom.
13 Али кад Он шта науми, ко ће Га одвратити? Шта душа Његова зажели, оно чини.
And if too he has thus judged, who is he that has contradicted, for he has both willed [a thing] and done it.
14 И извршиће шта је наумио за ме; и тога има у Њега много.
15 Зато сам се уплашио од Њега; и кад то мислим, страх ме је од Њега.
Therefore am I troubled at him; and when I was reproved, I thought of him. Therefore let me take good heed before him: I will consider, and be afraid of him.
16 Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.
But the Lord has softened my heart, and the Almighty has troubled me.
17 Што не погибох пре мрака? И што не сакри мрак испред мене?
For I knew not that darkness would come upon me, and thick darkness has covered [me] before my face.

< Књига о Јову 23 >