< Књига о Јову 22 >

1 А Елифас Теманац одговори и рече:
Respondens autem Eliphaz Themanites, dixit:
2 Може ли Богу бити човек користан? Сам је себи користан човек мудар.
Numquid Deo potest comparari homo, etiam cum perfectae fuerit scientiae?
3 Је ли Свемогућем радост, ако си праведан? Или Му је добит, ако ходиш без мане?
Quid prodest Deo si iustus fueris? aut quid ei confers si immaculata fuerit via tua?
4 Хоће ли те карати и ићи на суд с тобом зато што те се боји?
Numquid timens arguet te, et veniet tecum in iudicium,
5 Није ли злоћа твоја велика? И неправдама твојим има ли краја?
Et non propter malitiam tuam plurimam, et infinitas iniquitates tuas?
6 Јер си узимао залог од браће своје низашта, и свлачио си хаљине с голих.
Abstulisti enim pignus fratrum tuorum sine causa, et nudos spoliasti vestibus.
7 Уморног ниси напојио воде, и гладноме ниси дао хлеба.
Aquam lasso non dedisti, et esurienti subtraxisti panem.
8 Земља је била човека силног, и угледни је седео у њој.
In fortitudine brachii tui possidebas terram, et potentissimus obtinebas eam.
9 Удовице си отпуштао празне, и мишице сиротама потирао си.
Viduas dimisisti vacuas, et lacertos pupillorum comminuisti.
10 Зато су око тебе замке, и страши те страх изненада.
Propterea circumdatus es laqueis, et conturbat te formido subita.
11 И мрак је око тебе да не видиш, и поводањ покрива те.
Et putabas te tenebras non visurum, et impetu aquarum inundantium non oppressum iri?
12 Није ли Бог на висини небеској? Погледај горе звезде, како су високо.
An non cogitas quod Deus excelsior caelo sit, et super stellarum verticem sublimetur?
13 Али ти кажеш: Шта зна Бог? Еда ли ће кроз таму судити?
Et dicis: Quid enim novit Deus? et quasi per caliginem iudicat.
14 Облаци Га заклањају, те не види; хода по кругу небеском.
Nubes latibulum eius, nec nostra considerat, et circa cardines caeli perambulat.
15 Јеси ли запазио стари пут којим су ишли неправедници,
Numquid semitam saeculorum custodire cupis, quam calcaverunt viri iniqui?
16 Који се искоренише пре времена и вода се разли по темељу њиховом?
Qui sublati sunt ante tempus suum, et fluvius subvertit fundamentum eorum:
17 Говораху Богу: Иди од нас. Шта би им учинио Свемогући?
Qui dicebant Deo: Recede a nobis: et quasi nihil posset facere Omnipotens, aestimabant eum:
18 А Он им је напунио куће добра. Али намера безбожничка далеко је од мене.
Cum ille implesset domos eorum bonis, quorum sententia procul sit a me.
19 Видеће праведници и радоваће се, и безазлени подсмеваће им се.
Videbunt iusti, et laetabuntur, et innocens subsannabit eos.
20 Да, још није уништено добро наше, а остатак је њихов прождрао огањ.
Nonne succisa est erectio eorum, et reliquias eorum devoravit ignis?
21 Сложи се с Њим и помири се; тако ће ти бити добро.
Acquiesce igitur ei, et habeto pacem: et per haec habebis fructus optimos.
22 Прими из уста Његових закон, и сложи речи Његове у срцу свом.
Suscipe ex ore illius legem, et pone sermones eius in corde tuo.
23 Ако се вратиш к Свемогућем, опет ћеш се назидати, ако удаљиш од шатора својих безакоње,
Si reversus fueris ad Omnipotentem, aedificaberis, et longe facies iniquitatem a tabernaculo tuo.
24 Тада ћеш метати по праху злато и офирско злато по камењу из потока.
Dabit pro terra silicem, et pro silice torrentes aureos.
25 И Свемогући биће ти злато и сребро и сила твоја.
Eritque Omnipotens contra hostes tuos, et argentum coacervabitur tibi.
26 Јер ћеш се тада радовати о Господу, и подигнућеш к Богу лице своје.
Tunc super Omnipotentem deliciis afflues, et elevabis ad Deum faciem tuam.
27 Молићеш Му се, и услишиће те, и завете своје извршићеш.
Rogabis eum, et exaudiet te, et vota tua reddes.
28 Шта год наумиш, излазиће ти; и на путевима твојим светлиће видело.
Decernes rem, et veniet tibi, et in viis tuis splendebit lumen.
29 Кад други буду понижени, рећи ћеш: Да се подигну; и Бог ће избавити оног ко је оборених очију.
Qui enim humiliatus fuerit, erit in gloria: et qui inclinaverit oculos, ipse salvabitur.
30 Избавиће и оног који није без кривице; избавиће га чистотом руку твојих.
Salvabitur innocens, salvabitur autem in munditia manuum suarum.

< Књига о Јову 22 >