Књига о Јову 19

1 А Јов одговори и рече:

Iyyoobis akkana jedhee deebise:

2 Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?

“Isin hamma yoomiitti na dhiphistanii dubbiin na cabsitu?

3 Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?

Amma siʼa kudhan na arrabsitaniirtu; qaanii malees na miitaniirtu.

4 Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.

Yoo ani dhugumaan karaa irraa goree jiraadhe, dogoggorri koo anuma wajjin jiraata.

5 Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,

Yoo isin dhugumaan anaa olitti of guddiftanii na miidhuuf salphina kootti fayyadamtan,

6 Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.

akka Waaqni na miidhee kiyyoo isaa illee natti xaxe beekaa.

7 Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.

“‘Ani miidhameera!’ jedhee iyyadhu illee deebii hin argadhu; sagalee ol fudhadhee gargaarsaaf iyyus murtiin qajeelaan hin jiru.

8 Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.

Akka ani hin dabarreef inni karaa koo cufeera; daandii koottis dukkana haguugeera.

9 Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.

Ulfina koo narraa mulqeera; mataa koo irraas gonfoo fuudheera.

10 Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.

Inni hamma ani badutti gama hundaan na diiga; abdii koo illee akkuma mukaa buqqisa.

11 Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.

Dheekkamsi isaa natti bobaʼa; akkuma diina isaattis na heda.

12 Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.

Loltoonni isaa humnaan dhufanii naannoo kootti daʼannaa ijaarratan; dunkaana koos ni marsan.

13 Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.

“Inni obboloota koo narraa fageesseera; michoonni koos keessummaa natti taʼan.

14 Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.

Firoonni koo na dhiisaniiru; michuuwwan koos na dagataniiru.

15 Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.

Keessumoonni mana koo jiranii fi xomboreewwan koo akka alagaatti na ilaalan; akka nama ormaattis na hedan.

16 Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.

Hojjetaa koo nan waama; afaan kootiinis isa nan kadhadha; inni garuu na jalaa hin owwaatu.

17 Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.

Hafuurri koo niitii kootti illee jibbisiisaa dha; ani obboloota koottis xiraaʼaa dha.

18 Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.

Ijoolleen xixinnoon iyyuu na tuffatu; yommuu ani kaʼus natti qoosu.

19 Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.

Michoonni koo kanneen walitti dhiʼaannu hundi na balfan; warri ani jaalladhus natti garagalan.

20 За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.

Ani gogaa fi lafeedha malee homaa miti; gogaan ilkaanii qofti naaf hafeen jalaa baʼe.

21 Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.

“Garaa naa laafaa, yaa michoota koo garaa naa laafaa; harki Waaqaa na dhaʼeeraatii.

22 Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?

Isin maaliif akkuma Waaqni na ariʼu sana na ariitu? Amma illee foon koo isin hin geenyee?

23 О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!

“Maaloo utuu dubbiin koo barreeffamee jiraatee! Utuu kitaaba keessatti barreeffamee!

24 Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!

Utuu sibiilaan kattaa irratti barreeffamee yookaan bara baraan dhagaa irratti qirixamee jiraatee!

25 Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.

Ani akka furiin koo jiraataa taʼe, akka inni dhuma irratti lafa irra dhaabatus nan beeka.

26 И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.

Erga gogaan koo badee booddee, ani amma iyyuu foon kootiin Waaqa nan arga;

27 Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.

ani mataan koo isa nan arga; utuu nama biraa hin taʼin anuu ija kootiin isa nan arga. Onneen koo akkam na keessatti gaggabdi!

28 Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.

“Yoo isin, ‘Sababii hiddi rakkina sanaa isa keessa jiruuf nu akkamitti isa ariina?’ jettan,

29 Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.

sababii dheekkamsi goraadeedhaan adabamuu fiduuf isin mataan keessan goraadee sodaachuu qabdu; kunis akka isin akka murtiin jiru beektaniif.”