< Књига о Јову 18 >

1 А Вилдад Сушанин одговори и рече:
Respondens autem Baldad Suhites, dixit:
2 Кад ћете свршити разговор? Оразумите се, па ћемо онда говорити.
Usque ad quem finem verba iactabitis? intelligite prius, et sic loquamur.
3 Зашто се мисли да смо као стока? Зашто смо гадни у вашим очима?
Quare reputati sumus ut iumenta, et sorduimus coram vobis?
4 Који растржеш душу своју у јарости својој, хоће ли се тебе ради оставити земља и стена се преместити са свог места?
Qui perdis animam tuam in furore tuo, numquid propter te derelinquetur terra, et transferentur rupes de loco suo?
5 Да, видело безбожних угасиће се, и искра огња њиховог неће сијати.
Nonne lux impii extinguetur, nec splendebit flamma ignis eius?
6 Видело ће помркнути у шатору његовом, и жижак ће се његов угасити у њему.
Lux obtenebrescet in tabernaculo illius, et lucerna, quæ super eum est, extinguetur.
7 Силни кораци његови стегнуће се, и обориће га његова намера.
Arctabuntur gressus virtutis eius, et præcipitabit eum consilium suum.
8 Јер ће се увалити у замку ногама својим и наићи ће на мрежу;
Immisit enim in rete pedes suos, et in maculis eius ambulat.
9 Ухватиће га замка за пету и свладаће га лупеж.
Tenebitur planta illius laqueo, et exardescet contra eum sitis.
10 Сакривено му је пругло на земљи, и клопка на стази.
Abscondita est in terra pedica eius, et decipula illius super semitam.
11 Од свуда ће га страхоте страшити и тераће га устопце.
Undique terrebunt eum formidines, et involvent pedes eius.
12 Изгладнеће сила његова, и невоља ће бити готова уза њ.
Attenuetur fame robur eius, et inedia invadat costas illius.
13 Појешће жиле коже његове, појешће жиле његове првенац смрти.
Devoret pulchritudinem cutis eius, consumat brachia illius primogenita mors.
14 Ишчупаће се из стана његовог узданица његова, и то ће га одвести к цару страшном.
Avellatur de tabernaculo suo fiducia eius, et calcet super eum, quasi rex, interitus.
15 Наставаће се у шатору његовом, који неће бити његов, посуће се сумпором стан његов.
Habitent in tabernaculo illius socii eius, qui non est, aspergatur in tabernaculo eius sulphur.
16 Жиле ће се његове посушити оздо, и озго ће се сасећи гране његове.
Deorsum radices eius siccentur, sursum autem atteratur messis eius.
17 Спомен ће његов погинути на земљи, нити ће му име бити по улицама.
Memoria illius pereat de terra, et non celebretur nomen eius in plateis.
18 Одагнаће се из светлости у мрак, и избациће се из света.
Expellet eum de luce in tenebras, et de orbe transferet eum.
19 Ни сина ни унука неће му бити у народу његовом, нити каквог остатка у становима његовим.
Non erit semen eius, neque progenies in populo suo, nec ullæ reliquiæ in regionibus eius.
20 Чудиће се дану његовом који буду после њега, а који су били пре обузеће их страх.
In die eius stupebunt novissimi, et primos invadet horror.
21 Такви су станови безаконикови, и такво је место оног који не зна за Бога.
Hæc sunt ergo tabernacula iniqui, et iste locus eius, qui ignorat Deum.

< Књига о Јову 18 >