Јеврејима 6

1 Зато да оставимо почетак Христове науке и да се дамо на савршенство: да не постављамо опет темеља покајања од мртвих дела, и вере у Бога,

2 Науке крштења, и стављања руку, и васкрсења мртвих, и суда вечног. (aiōnios g166)

3 И ово ћемо учинити ако Бог допусти.

4 Јер није могуће оне који су једном просветљени, окусили дар небески, постали заједничари Духа Светог,

5 И окусили добру реч Божју, и силу оног света, и отпали, (aiōn g165)

6 Опет обновити на покајање, јер сами себи наново распињу и руже сина Божијег.

7 Јер земља која пије дажд што често на њу пада, и која рађа поврће добро онима који је раде, прима благослов од Бога;

8 А која износи трње и чичак, непотребна је и клетве близу, која се најпосле сажеже.

9 Али од вас, љубазни, надамо се бољем и шта се држи спасења, ако и говоримо тако.

10 Јер Бог није неправедан да заборави дело ваше и труд љубави коју показасте у име Његово, послуживши светима и служећи.

11 Али желимо да сваки од вас покаже то исто старање да се нада одржи тврдо до самог краја;

12 Да не будете лениви, него да се угледате на оне који вером и трпљењем добијају обећања.

13 Јер кад Бог Авраму обећа, не имајући ничим већим да се закуне, закле се собом,

14 Говорећи: Заиста благосиљајући благословићу те, и умножавајући умножићу те.

15 И тако трпећи дуго, доби обећање.

16 Јер се људи већим куну, и свакој њиховој свађи свршетак је заклетва за потврђење.

17 Зато и Бог кад хтеде наследницима обећања обилније да покаже тврђу завета свог, учини посредника клетву:

18 Да би у двема непоколебљивим стварима, у којима Богу није могуће слагати, имали јаку утеху ми који смо прибегли да се ухватимо за наду која нам је дана,

19 Који имамо као тврд и поуздан ленгер душе, који улази и за најдаље завесе,

20 Где Исус уђе напред за нас, поставши поглавар свештенички довека по реду Мелхиседековом. (aiōn g165)