Јеврејима 5

1 Јер сваки поглавар свештенички који се из људи узима, за људе се поставља на службу к Богу, да приноси даре и жртве за грехе,

2 Који може пострадати с онима који не знају и залазе; јер је и он под слабошћу.

3 И зато је дужан како за народне тако и за своје грехе приносити.

4 И нико сам себи не даје части, него који је позван од Бога, као и Арон.

5 Тако и Христос не прослави сам себе да буде поглавар свештенички, него Онај који Му рече: Ти си мој син, ја Те данас родих.

6 Као што и на другом месту говори: Ти си свештеник вавек по реду Мелхиседековом. (aiōn g165)

7 Он у дане тела свог мољења и молитве к Ономе који Га може избавити од смрти с виком великом и са сузама приношаше, и би утешен по својој побожности.

8 Иако и беше Син Божји, али од оног што пострада научи се послушању.

9 И свршивши све, постаде свима који Га послушаше узрок спасења вечног. (aiōnios g166)

10 И би наречен од Бога поглавар свештенички по реду Мелхиседековом.

11 За ког бисмо вам имали много говорити што је тешко исказати; јер сте постали слаби на слушању.

12 Јер ви који би ваљало да сте учитељи по годинама, опет потребујете да учите које су прва слова речи Божије; и постадосте да требате млека, а не јаке хране.

13 Јер који се год храни млеком, не разуме речи правде, јер је дете.

14 А савршених је тврда храна, који имају осећања дугим учењем обучена за разликовање и добра и зла.