2 Мојсијева 18

1 А Јотор свештеник мадијански, таст Мојсијев, чу све што учини Господ Мојсију и Израиљу народу свом, како изведе Господ Израиља из Мисира;

Pea ʻi he fanongo ʻa Setelo, ko e taulaʻeiki ʻo Mitiane, ko e tamai ʻi he fono kia Mōsese, ki he meʻa kotoa pē kuo fai ʻe he ʻOtua maʻa Mōsese, pea ki hono kakai ko ʻIsileli, pea mo e ʻomi ʻe Sihova ʻa ʻIsileli mei ʻIsipite;

2 И узе, Јотор таст Мојсијев, Сефору жену Мојсијеву, коју беше послао натраг,

Pea toʻo ʻe Setelo, ko e tamai ʻi he fono kia Mōsese, ʻa Sipola ko e mali ʻo Mōsese, hili ʻene fekau ke ʻalu ia;

3 И два сина њена, од којих једном беше име Гирсам, јер рече: Туђин сам у земљи туђој,

Mo ʻene ongo tama: ko e tokotaha ʻi ai naʻe hingoa ko Kesomi; he naʻe pehē ʻe ia, “Naʻaku nofo ko e muli ʻi he fonua kehe:

4 А другом беше име Елијезер, јер, рече, Бог оца мог би ми у помоћи и оте ме од мача Фараоновог.

Pea ko hono hingoa ʻoe tokotaha ko ʻEliesa; he naʻe pehē ʻe ia, ko e ʻOtua ʻo ʻeku tamai, ko hoku tokoni, pea naʻa ne fakamoʻui au mei he heletā ʻa Felo:”

5 И пође Јотор, таст Мојсијев, са синовима његовим и са женом његовом к Мојсију у пустињу, где беше у логору под гором Божијом.

Pea naʻe haʻu ʻa Setelo, ko e tamai ʻi he fono ʻa Mōsese, mo hono ongo foha, mo hono mali kia Mōsese ʻi he toafa, ʻaia naʻa ne ʻapitanga ai ʻi he moʻunga ʻoe ʻOtua:

6 И поручи Мојсију: Ја таст твој Јотор идем к теби и жена твоја и оба сина њена с њом.

Pea naʻe pehē ʻe ia kia Mōsese, “Ko au Setelo ko hoʻo tamai ʻi he fono, kuo u haʻu kiate koe, mo ho mali, mo ʻene ongo tama mo ia.”

7 И Мојсије изађе на сусрет тасту свом и поклони му се и целива га; и упиташе се за здравље, па уђоше под шатор његов.

Pea naʻe ʻalu kituaʻā ʻa Mōsese ke fakafetaulaki ki heʻene tamai ʻi he fono, ʻo ne fakaʻapaʻapa ki ai, mo ʻuma kiate ia pea fefehuʻiʻaki ʻakinaua ki heʻena lelei pea naʻa nau haʻu ki he fale fehikitaki.

8 И приповеди Мојсије тасту свом све што учини Господ Фараону и Мисирцима ради Израиља, и све невоље, које их налазише путем, и како их избави Господ.

Pea naʻe fakahā ʻe Mōsese ki heʻene tamai ʻi he fono, ʻaia kotoa pē kuo fai ʻe Sihova kia Felo, pea ki he kakai ʻIsipite koeʻuhi ko ʻIsileli, pea mo e mamahi kotoa pē kuo tō kiate kinautolu ʻi he hala, pea mo e fakamoʻui ʻakinautolu ʻe Sihova.

9 И радоваше се Јотор свему добру што учини Господ Израиљу избавивши га из руке мисирске;

Pea naʻe fiefia ʻa Setelo ʻi he ngaahi angalelei kotoa pē ʻaia kuo fai ʻe Sihova ki ʻIsileli, ʻaia naʻa ne fakamoʻui mei he nima ʻoe kakai ʻIsipite.

10 И рече Јотор: Благословен да је Господ, који вас избави из руке мисирске, и из руке Фараонове, који избави народ из ропства мисирског.

Pea pehē ʻe Setelo, “Fakafetaʻi kia Sihova, ʻaia kuo ne fakahaofi ʻakimoutolu mei he nima ʻoe kakai ʻIsipite, pea mei he nima ʻo Felo, pea kuo ne fakahaofi ʻae kakai mei he nima ʻoe kakai ʻIsipite.

11 Сад видим да је Господ већи од свих богова, јер чим се поношаху оним их самим надвиси.

Pea ko eni, ʻoku ou ʻilo ai ʻoku lahi ʻa Sihova ʻi he ngaahi ʻotua kotoa pē: koeʻuhi ʻi he meʻa ko ia naʻa nau fai fakafiefielahi ai, naʻe māʻolunga lahi ia ʻiate kinautolu.”

12 И узе Јотор, таст Мојсијев и принесе Богу жртву паљеницу и принос; и дође Арон и све старешине израиљске, и једоше с тастом Мојсијевим пред Богом.

Pea naʻe toʻo ʻe Setelo ko e tamai ʻi he fono ʻa Mōsese, ʻae feilaulau tutu mo e ngaahi feilaulau ki he ʻOtua: pea naʻe haʻu ʻa ʻElone mo e kau mātuʻa kotoa pē ʻo ʻIsileli, ke nau kai mā mo e tamai ʻi he fono ʻa Mōsese, ʻi he ʻao ʻoe ʻOtua.

13 А сутрадан седе Мојсије да суди народу; и стајаше народ пред Мојсијем од јутра до вечера.

Pea pongipongi ai pea pehē, naʻe nofo ʻa Mōsese ke fakamaauʻi ʻae kakai: pea naʻe tuʻu ʻae kakai ʻo ofi kia Mōsese mei he pongipongi ʻo aʻu ki he efiafi.

14 А таст Мојсијев гледајући све шта ради с народом, рече: Шта то радиш с народом? Зашто седиш сам, а сав народ стоји пред тобом од јутра до вечера.

Pea kuo mamata ʻae tamai ʻi he fono ʻa Mōsese ki he meʻa kotoa pē naʻa ne fai ki he kakai, naʻe pehē ʻe ia, “Ko e hā ʻae meʻa ni ʻoku ke fai ki he kakai ni? Ko e hā ʻoku ke nofo tokotaha ai pe, pea tuʻu ʻae kakai kotoa pē ʻo ofi kiate koe mei he pongipongi ki he efiafi?”

15 А Мојсије рече тасту свом: Јер долази народ к мени да пита Бога.

Pea pehē ʻe Mōsese ki heʻene tamai ʻi he fono, “Koeʻuhi ʻoku haʻu ʻae kakai ke fehuʻi kiate au ki he ʻOtua;

16 Кад имају шта међу собом, долазе к мени, те им судим и казујем наредбе Божје и законе Његове.

‌ʻOka ai haʻanau meʻa, ʻoku nau haʻu kiate au; peau fakamaau ki he tangata mo e tangata, pea u fakahā kiate kinautolu ʻae ngaahi fekau ʻae ʻOtua, mo ʻene ngaahi fono.”

17 А таст Мојсијев рече му: Није добро шта радиш.

Pea naʻe lea ʻae tamai ʻi he fono ʻa Mōsese kiate ia, ʻo pehē, “Ko e meʻa ni ʻoku ke fai ʻoku ʻikai lelei.

18 Уморићеш се и ти и народ који је с тобом; јер је то тешко за тебе, нећеш моћи сам вршити.

He te ke fakaʻaʻau ʻo ʻosi moʻoni koe, ʻa koe mo e kakai ni ʻoku ʻiate koe: he ʻoku mamafa lahi ʻaupito ʻae meʻa ni kiate koe: ʻoku ʻikai te ke mafai ia ʻe koe tokotaha pe.

19 Него послушај мене; ја ћу те световати, и Бог ће бити с тобом; ти буди пред Богом за народ, и ствари њихове јављај Богу;

Ko eni, fanongo ki hoku leʻo, pea te u akonakiʻi koe, pea ʻe ʻiate koe ʻae ʻOtua: Ke ke ʻi he kakai ko e fehokotakiʻanga mo e ʻOtua, koeʻuhi ke ke ʻomi ʻae ngaahi meʻa ki he ʻOtua;

20 И учи их наредбама и законима Његовим, и показуј им пут којим ће ићи и шта ће радити.

Pea te ke ekinaki ʻae ngaahi tuʻutuʻuni, mo e ngaahi fono, pea ke fakahā kiate kinautolu ʻae hala ʻoku totonu ke nau ʻalu ai, mo e ngaahi ngāue ke nau fai,

21 А из свега народа изабери људе поштене, који се боје Бога, људе праведне, који мрзе на мито, па их постави над њима за поглаваре, хиљаднике, стотинике, педесетнике и десетнике;

Pea ko eni ke ke fili mei he kakai ʻae kau tangata ʻoku mafai, ʻoku manavahē ki he ʻOtua, ko e kau tangata ʻoe moʻoni, ʻoku fehiʻa ki he manumanu; pea ke fakanofo ʻakinautolu ke nau pule ki he ngaahi toko afe, mo pule ki he ngaahi toko teau, mo pule ki he ngaahi nimangofulu, mo pule ki he ngaahi hongofulu:

22 Они нека суде народу у свако доба; па сваку ствар велику нека јављају теби, а сваку ствар малу нека расправљају сами; тако ће ти бити лакше, кад и они стану носити терет с тобом.

Pea tuku ke nau fakamaau ʻae kakai ʻi he ngaahi kuonga kotoa pē: pea ʻe pehē, ʻilonga ʻae meʻa lahi kotoa pē, ke nau ʻomi ia kiate koe, ka ko e ngaahi meʻa ʻoku siʻi, ke nau fakamaauʻi: ko ia ʻe hoko ʻo faingofua ai kiate koe, pea te nau fai mo koe ke fua ʻae kavenga.

23 Ако то учиниш, и Бог ти заповеди, можеш се одржати, и сав ће народ доћи мирно на своје место.

Pea kapau te ke fai ʻae meʻa ni, pea fekau pehē ʻe he ʻOtua kiate koe, te ke toki mafai ke tolonga, ai, pea ʻe ʻalu ʻae kakai ni kotoa pē ki honau potu ʻi he fiemālie.”

24 И Мојсије послуша таста свог, и учини све што рече.

Pea naʻe tokanga ʻa Mōsese ki he leʻo ʻo ʻene tamai ʻi he fono, ʻo ne fai ʻaia kotoa pē naʻa ne lea ki ai.

25 И изабра Мојсије из свега Израиља људе поштене, и постави их за поглаваре над народом, хиљаднике, стотнике, педесетнике и десетнике.

Pea naʻe fili ʻe Mōsese ʻae kau tangata mafai mei ʻIsileli kotoa pē, ʻo ne fakanofo ʻakinautolu ko e ʻulu ʻoe kakai, ko e kau pule ki he ngaahi toko afe, mo e kau pule ki he ngaahi toko teau, ko e kau pule ki he ngaahi toko nimangofulu, mo e kau pule ki he ngaahi hongofulu.

26 Који суђаху народу у свако доба, а ствари тешке јављаху Мојсију, а мале ствари расправљаху сами.

Pea naʻe fakamaau ʻae kakai ʻi he ngaahi faʻahitaʻu kotoa pē; naʻa nau ʻomi kia Mōsese ʻae ngaahi meʻa faingataʻa, ka ko e ngaahi meʻa siʻi naʻe fakamaau ʻekinautolu.

27 После отпусти Мојсије таста свог, који се врати у своју земљу.

Pea naʻe tuku ʻe Mōsese ʻene tamai ʻi he fono ke ne ʻalu; pea naʻe ʻalu ia ʻi hono hala ki hono fonua.